Lečenje narkomana u Srbiji: Batina “iz raja” - put za pakao!

Ubistvo štićenika Centra za odvikavanje od droge, otvorilo pitanje tretmana zavisnika u srpskim državnim ustanovama. Stručnjaci za S media portal osuđuju nasilno ponašanje i podsećaju da je lečenje narkomana - dobrovoljan čin!

Strašna smrt štićenika Centra za odvikavanje od droge u Jadranskoj Lešnici, na vrlo tragičan način prevazišla je stereotipe da je „batina iz raja izašla“.

Čini se da su incidenti u Crnoj Reci pre tri godine vrlo brzo zaboravljeni, a da se sa sličnim „praktičnim“ metodama „odvikavanja“ i „isterivanja đavola“ nastavilo i narednih godina. Nažalost, najbolji primer za to je stradanje nedužnog Nebojše Zarupca (39), koji je postao žrtva nesvakidašnjih „mera prevaspitavanja“.

Kjučno učešće porodice

Psiholog Zoran Musterović navodi da lečenje narkomana zahteva požrtvovanost porodice pacijenta i rad tima stručnjaka. On savetuje mnogo strpljenja u ovom dugom procesu, a nikako prepuštanje stihiji brutalnih tretmana, kakve je sprovodio otac Branislav. - Zavisnik bi trebalo da se menja ne iz straha od batina, jer nije dete, već uviđjući i nastojeći da bude iskren, otvoren, prizna grešku i koreguje se u odnosu prema sebi i drugima – kaže Musterović. - Ovo je dug i zahtevan korigujući tretman i zbog toga je težak i za zavisnika,porodicu i izazovan za stručnjake.

Da podsetimo, policija i sud sumnjiče oca Branislava Peranovića da je tukao Zarupca koji je preminuo u teškim mukama. Opširnije OVDE

Zarubac, inače višedecenijski narkoman (počeo a se drogira još u osnovnoj školi!) došao je u Centar da se izleči od droge, a život je skončao kada je dobio više od 50 „vaspitnih“ udaraca u glavu, trup i udove. Na njega je nasrnuo sada privremeno raščinjeni pop Branislav Peranović, čuven po lečenju zavisnika nasilnim metodama.

S media istražuje na kakav način se narkomani tretiraju u našim državnim ustanovama i koje su prihvaćene metode „zdravog“ lečenja.

Zabranjeno unošenje droge: Otpuštamo pacijente koji ne žele da se izleče!

Direktorka Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti prim. dr Jasna Daragan-Saveljić naglašava da je lečenje narkomana isključivo dobrovoljan čin. Ako pacijent nastavi da se drogira i u toku programa - bolnica ga otpušta sa lečenja. Nasilje, ni pod kojim osnovom, nema opravdanja.

-Lečenje narkomana je po zakonu dobrovoljno, a to se stalno zaboravlja – navodi prim. dr Daragan-Saveljić. - Svaki od pacijenata dolazi na dobrovoljnoj bazi. Onoga ko ne želi da se izleči ni teorijski ne možete da naterate na to. I naši pacijenti pokušavaju da unesu drogu, ali je to znatno otežano zbog izrazito razrađene kontrole koja vlada u ovoj ustanovi. U slučaju da naši lekari pronađu pacijenta sa drogom dok je u procesu lečenja, najpre biva pokrenuta istraga: kako je došao do droge, ko mu je uneo... Ukoliko se proceni da on želi da se drogira, otpuštamo ga iz bolnice. Ako želi da se leči, a drogu su mu nametnuli ili podmetnuli, onda se traže načini prevencije.

Kako do izlečenja narkomana?

Direktorka Bolnice za lečenje bolesti zavisnosti u Drajzerovoj napominje da se lečenje može sprovoditi u ambulantnim uslovima, ukoliko je pacijent voljan da sarađuje i ima jaku motivaciju. Hospitalizacija je bolje rešenje kada je iz nekog razloga ova vrsta lečenja otežana. Lečenje traje najmanje dve godine.

- Ukoliko je u pitanju opijatski zavisnik, onda se počinje medikamentoznom terapijom koja traje od 10 do 15 dana. Za to vreme se pacijent detoksikuje, a uporedo se počinje sa psiho-socio terapijom, pomoću koje se osposobljava da počne da funkcioniše na zdrav način. Ako se i porodica uključi u ovaj proces, onda je daleko uspešnije. U bolnici je pacijent pod stalnom kontrolom i onemogućen mu je kontakt sa spoljnim svetom - objašnjava direktorka proces lečenja.

Bez motivacije nema izlečenja

Šef dnevne bolnice Instituta za mentalno zdravlje psihijatar Vladan Jugović za S
media portal kaže da je kod narkomanskih zavisnika najbitnija motivacija.

-Motivacija se stiče, jača, obogaćuje, zavisi od veština terapeuta, socijalnog i porodičnog okruženja. To je permanentan proces u lečenju. Mnogi mladi, ali i starije osobe dolaze na lečenje pod pritiskom okoline. Mi se onda trudimo da im ukažemo na posledice i na to kuda vodi to ponašanje, a onda se za njih otvara nova perspektiva - objašnjava Jugović.

Psiholog Zoran Musterović za S media ističe da sklonost narkomana ka lažima i manipulaciji navodi na pojačanu kontrolu pacijenta, koja vrlo lako prelazi na fizičko kažnjavanje. Kako ocenjuje, to je poptpuno neprihvatljivo!

-Narkomani su vrlo skloni lažima, manipulaciji i slaboj samokontroli – podseća psiholog Musterović u razgovoru za S medai portal. - Upravo to je važna korekcija koja se sprovodi u tretmanu. Oni jednostavno ’traže’ da budu kontrolisani, što vrlo lako može preći na fizičko kažnjavanje. To sa jedne strane zavisnika stavlja u infantilnu poziciju a egzekutora u nasilnika, pa čak i ubicu. Moram reći da je to neprihvatljivo, ne samo sa etičkog stanovišta, već i terapeutskog stanovišta.

Narkomanija se ne leči nasiljem

Aleksandar Jevremović, predsednik Organizacije za borbu protiv narkomanije „Izlazak“, za S media kaže da su incidenti u Crnoj Reci pre tri godine već bili dovoljno alarmantni, na šta je ova organizacija više puta ukazivala. On ističe da u „normalnim komunama“ ne postoji sila kao metod izlečenja narkomanskih zavisnika.

-Problem je što država nije ništa uradila po ovom pitanju, jer je Branislav Peranović nastavio da drži ovaj centar – komentariše Jevremović. - Nažalost, ja sam ga upoznao još pre deset godina, kada se nije bavio narkomanijom. Stekao sam utisak da se radi o psihopati. Vladika Irinej bački je rekao da je Peranović neuračunljiv čovek i nasilnik.Njegove metode sile ne koriste se u komunama. U komunama ne postoje nikakave prinude, prisile, čak ne postoje ni kazne. Ovo što se sada desilo sa štićenikom koji je navodno uneo drogu, pa ga je zato Peranović napao, je nešto što se narkomanima dešava. U normalnim situacijama, izvršava se pretres, droga se oduzima, ako je pronađu a to nikada nije razlog za bilo kakvu kaznu, batinanje ili ubistvo.

Bivši narkoman: Prolazio sam kroz pakao, ali me niko nije tukao

Mladić (33), bivši zavisnik, insistira na anonimnosti, ali želi da isrpričamo njegovu priču u kojoj će se mnogi mladi i naivni prepoznati.

Kako kaže, na odvikavanju je prolazio kroz „lični pakao“, ali ga nikada niko nije tukao:

-Nisam ni sanjao kroz kakav će me pakao provesti opijati. Kada sam sa 23 godine na žurci probao malo ’dopa’, mislio sam da će sve ostati u granicama zabave. Tada sam studirao i imao devojku. Međutim, društvo sa kojim sam počeo da prolazim kroz svakodnevne seanse uživanja droga dovelo me je sada do vas...

Batine „ni u snu“

Naš sagovornik otkriva još detalja iz procesa lečenja, tvrdeći da o nasilju nije bilo ni govora. Kako kaže, rehabilitaciona bolnica mu je bila kao „druga kuća“:

-Život mi se jako brzo pretvorio u košmar. Postao sam zavisnik, bez devojke, fakulteta koji sam na pola završio i porodice koja je brinula za mene. Moji su me odveli u jednu bolnicu za odvikavanje, gde su me zaista i izlečili. Nije bilo lako, ali bio sam jako uporan i znao sam da to nisam ja, da moram da se vratim na svoj stari put. Uz svakodnevne razgovore sa stručnjacima, za dve i po godine sam se ’očistio’. Moje iskustvo je pozitivno i zahvalan sam ljudima koji su radili sa mnom. O batinama nije bilo ni govora, zaista, doktori su mi bili kao roditelji.

Jelena Kostadinović

Foto: Gulliver/Think stock

Pretraga po temi: Narkomanija u Srbiji, Nebojša Zarubac, Nasilje nad narkomanima

   

FACEBOOK KOMENTARI