Teško će papa u Srbiju

Poseta poglavara Rimokatoličke crkve Srbiji 2013. godine još uvek neizvesna. Odluku da se Benedikt Šesnaesti pozove u Srbiju doneće Sabor SPC

HOĆE li papa doći u Srbiju? Iako se spekulacije javnosti, ali i crkvenih krugova, kreću u rasponu od „nema šanse“, pa do „sigurno dolazi“, jasnog i glasnog odgovora još uvek - nema. Nesporno je samo da bi dolazak Benedikta Šesnaestog bio „međaš„ u odnosima Srpske crkve i Svete stolice.

Tačka koja bi mogla biti prelomna je proslava obeležavanja 1.700 vekova od donošenja Milanskog edikta. Ova svečanost, koja bi 2013. godine trebalo da bude održana u Nišu, mestu rođenja cara Konstantina, zamišljena je kao događaj u kome bi učestvovao ceo hrišćanski svet.

Patrijarh Irinej više puta je ponovio da je papa doborodošao u Srbiju, kao i da bi njegov dolazak predstavljao krupan korak ka uspostavljanju boljih odnosa između pravoslavaca i katolika.

Međutim, da li će papa Benedikt praviti društvo poglavarima pravoslavnih crkava u Nišu 2013. godine, zavisi od mnogo faktora. Prvi test biće na Svetom arhijerejskom saboru SPC. Najviše telo srpske crkve jedino je koje može da odluči da li će pozivnica biti poslata na vatikansku adresu. A nije tajna da u episkopatu sede vladike koje su oštri protivnici ne samo papine posete, već i politici „ekumenizma“.

Da je dolazak poglavara Rimokatoličke crkve pod znakom pitanja smatra profesor Bogoslovskog fakulteta u penziji Dimitrije Kalezić. On vidi tri scenarija papinog dolaska u Srbiju.

- Pitanje dolaska pape u Srbiju potezano je nebrojeno puta proteklih godina - objašnjava Kalezić. - Benedikt Šesnaesti može da dođe u posetu svojim vernicima, na šta ima pravo. On to može učiniti i kao šef jedne suverene države koji posećuje drugu. Treća varijanta je da doputuje na zvaničan poziv Srpske pravoslavne crkve.

Ukoliko se poseta pape, prema Kalezićevim rečima, uporedi sa dolaskom poglavara neke od pravoslavnih crkava, ona će svakako biti nedorečena. Razlog za to je izostajanje zajedničke liturgije, zbog razlika koje postoje u istočnom i zapadnom hrišćanstvu.

I dok je pozivnica Srpske pravoslavne crkve još pod znakom pitanja, papa je već nekoliko puta pozivan da poseti Srbiju, ali isključivo u svojstvu šefa države. Poslednji put to je učinio predsednik Boris Tadić tokom posete Vatikanu prošle godine.

Među razlozima što se u Srbiji ne gleda blagonaklono na dolazak pape jeste, između ostalog, uloga katoličkih sveštenika u genocidu ustaških vlasti nad srpskim narodom u Nezavisnoj državi Hrvatskoj, kao i višedecenijsko ćutanje Vatikana o tome. Iako je iz srpskog državnog vrha proteklih godina često isticana dosledna politika Svete stolice prema Kosovu i Metohiji, postoje i sumnje o odjeku eventualne papine posete u Ruskoj crkvi, ali i zvaničnoj Moskvi.


PAPA I HRVATI

PAPA Benedikt posetiće Hrvatsku u junu ove godine. Kako je nedavno saopštila Hrvatska biskupska konferencija, on će u ovoj zemlji boraviti povodom Nacionalnog susreta hrvatskih katoličkih porodica. Tom prilikom katolički poglavar pomoliće se na grobu kardinala Alojzija Stepinca.

Benediktov prethodnik Jovan Pavle Drugi tri puta je posećivao Hrvatsku - 1994, 1998. i 2003. godine. Mesto stradanja srpskog, jevrejskog i romskog naroda, ustaški logor Jasenovac, nikada nije obišao.

(Večernje Novosti)

Pretraga po temi: Papa Benedikt šesnaesti, Poseta Srbiji

Podeli ovu vest sa prijateljima na FACEBOOK-u.            

FACEBOOK KOMENTARI