ARHIVA
Objavio: smedia.rs 07.09.2010 | 12:52     Smedia preuzela: 08.09.2010 | 10:31

Zlato u Srbiji „pojeli” krediti i dugovi

0
5118
Zlato-u-Srbiji-pojeli-krediti-i-dugovi
Kako vam se dopada novi Smedia sajt?
 
Odličan je
Ne sviđa mi se
Ne sviđa mi se izgled, ali mi se sviđaju tekstovi
Sviđa mi se kako izgleda, ali ne i tekstovi
Nemam stav
Cena zlata na svetskom tržištu dostigla je istorijski maksimum. Zlatari u Srbiji nude najviše cene za otkup lomljenog kućnog zlata, ali građani nemaju više šta da prodaju.Četvrti put ove godine cena zlata na svetskim berzama oborila je prethodno postavljeni istorijski rekord. Novi rekord je postavljen u junu i iznosi 1261 dolara za uncu na spot tržištu. Ipak, naši zlatari se slažu sa ocenom da tržište u Srbiji nikada nije bilo gore.

-Za mojih 20 godina rada ovo je najgori period, počelo je još od prošle godine i samo se pogoršava. Niko ništa niti prodaje niti kupuje. Prodaju se samo burme i nešto malo nakita za krštenja, sve ostalo je stalo- rekao je za S media portal zlatar Gligorić.

Bilo bi logično pomisliti da će skokom cene zlata na svetskom tržištu skočiti i prodaja lomljenog zlata koje sada ima najbolju otkupnu cenu, ali to se nije dogodilo.

- Prodavali bi ljudi nakit kada bi ga imali. Sve se istrošilo, pojeli krediti i dugovi. Ranije je pred početak školske godine ili pripremu zimnice bilo primetno da ljudi donose više nakita na prodaju, a sada toga nema- objasnio je Gligorić.

Prema procenama stručnjaka svetska potražnja za posebnim metalima i retkim rudama utrostručiti će se do 2030. godine. To rezultira velikim interesovanjem za tržište sekundarnih sirovina. Stručnjaci iz ove oblasti tvrde da je svaki mobilni telefon neiscrpan izvor zlata.U svakom mobilnom uređaju nalazi se prosečno 23 miligrama zlata. Godišnje se širom sveta proizvede 1,3 milijarde aparata, ali samo deset posto njih završi u postrojenjima za reciklažu. To znači da ljudi godišnje bacaju 20, 22 tone zlata u smeće.


Cena zlata u Srbiji zavisi pre svega od finoće zlatnog nakita. Za jedan gram zlata finoće 585, cena se kreće između 2500-3500 dinara, zavisno od lokaliteta zlatare.

-Nekada je bilo ne zamislivo da cena otkupnog lomljenog kućnog zlata bude dva na prema jedan, a sada otkupljujemo za 1500 dinara, a prodajemo za 2500 hiljade za gram. Cena zlata na svetskom tržištu viša je nego ikad. Skočila je od marta ove godine za 50 posto, a prodajna cena nakita za tek 10 do 15 posto. Mi smo u problemu jer ako povisimo cenu ne možemo da prodamo, a niti da od građana nabavimo zlato po nižoj ceni –objasnio je Gligorić.

Svuda u svetu letnji meseci obično nisu najbolje vreme za zlato. Slabija potražnja u Kini i Indiji tokom juna, jula i avgusta obično obara cenu ove plemenite materije. Dobri poznavatelji obično akumuliraju fizičko zlato leti, kako bi ga na jesen prodali nakon što ojača potražnja početkom jesenje sezone sklapanja brakova u Indiji i povećane potražnje za zlatnim nakitom. Zato neki analitičari upozoravaju da bi cena zlata na jesen mogla dodatno da poraste.

U Frankfurtu je na glavnoj željezničkoj stanici postavljen automat za prodaju malih zlatnih poluga. Automat je veličine telefonske kabine, a dizajniran je kao zlatna poluga. Postavljen je zbog sve veće želje Nemaca da u vreme krize svoje novčane uloge u bankama pretvore u zlato. Cena poluge na automatu zavisi od kretanja cene zlata na svetskom tržištu. Automat prima gotovinu i kartice. Svaka zlatna poluga ima certifikat autentičnosti.


-Promet je trenutno jako loš ali se nadamo da će septembar doneti bolju prodaju-izrazili su svoju nada iz jedne Novosadske zlatare.

-Nije problem samo što je sada teško već što ide još gore vreme. Zlatari mogu danas da opstanu samo ako je u pitanju porodičan biznis i imaju svoje mašine i lokale u drugom slučaju jedino je propast sigurna- upozorio je Gligorić.

Analitičari procenjuju da će se vrednost zlata u narednih 10 godina povećati od četiri do osam puta, a srebra čak od 10 do 15 puta.

Maja Vidović
comments powered by Disqus