Lisovolik: Ne odmrzavati plate i penzije

On je na okruglom stolu u Privrednoj komori Beograda istakao da bi trebalo imati u vidu da to zamrzavanje pogadja najugroženije delove stanovništva, zbog čega je potrebno povećati socijalnu pomoć.

"Ne vidimo prostor za veći budžetski deficit da bi se odmrznule plate u javnom sektoru i penzije", ukazao je Lisovolik.

"Ako vlada želi da poveća plate i penzije, mora to da finansira iz nekog izvora. Jedini način da se to finansira je povećanje poreza, a pošto je vlada odlučila da ne podiže poreze, tu vidimo problem", rekao je on.

Komentarišući izjavu ministra ekonomije Mladjana Dinkića da bi odmrzavanje plata i penzija podstaklo domaću tražnju, Lisovolik je istakao da to nije produktivna ideja, jer bi se time uticalo na povećanje inflacije, a ne toliko na ekonomski rast i povećanje zaposlenosti.

On je podsetio da će misija MMF-a prilikom sledeće revizije aranžmana razgovarati sa predstavnicima Vlade Srbije o svim tim pitanjima ističući da, za sada, odmrzavanje plata u javnom sektoru i penzija "nije predlog sa kojim možemo da se složimo".

Lisovolik je naglasio da je zamrzavanje plata i penzija u Srbiji doprinelo kontrolisanju budžetskog deficita, uprkos svemu onome što se dogadjalo na finansijskom tržištu usled krize.

On je ukazao da je tekuća potrošnja glavna oblast u kojoj bi Srbija trebalo da uloži reformske napore, jer u poredjenju sa novim članicama Evropske unije ima veliki broj zaposlenih u javnom sektoru i veće izdatke za plate i penzije.

Lisovolik je napomenuo da bi izdatke za penzije, prema zakonu o fiskalnoj odgovornosti, koji je u pripremi, trebalo smanjiti do 2015. godine sa 13 na 10 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), dok bi izdvajanja za plate trebalo smanjiti sa 10 na osam odsto BDP-a.

Prema njegovim rečima, globalni oporavak od ekonomske krize skromno će uticati na privredni rast u Srbiji, jer je kod nas učešće izvoza u BDP-u malo, odnosno na nivou ispod 20 odsto.

"Srpski brod ne tone, ali je u plićaku", istakao je Lisovolik napominjući da je za postizanje njegove pune brzine neophodno sprovesti hrabre reformske poteze - unaprediti poslovno okruženje, završiti "giljotinu propisa", oživeti proces privatizacije, unaprediti infrastrukturu.