Haradinaj – krvnik koji izmiče pravdi (VIDEO)

Za kosovske Albance nacionalni heroj, za Srbe zločinac, haški optuženik Ramuš Haradinaj, uspeo je da za četiri decenije života "ispiše" biografiju krvlju srpskih žrtava. Iako je u autobiografiji opisao kako je likvidirao srpske policajce, sudijama Tribunala u Hagu to nije bilo dovoljno da ga pre četiri godine osude za zločine nad Srbima. Sada imaju priliku da isprave istorijsku grešku.

Pre četiri godine javnost u Srbiji bila je zgranuta i ogorčena zbog skandalozne odluke Haškog tribunala da oslobodi bivšeg kosovskog premijera i nekadašnjeg lidera OVK Ramuša Haradinaja. Čovek koji je u autobiografskoj knjizi "Priča o ratu i slobodi", zabeležio: "Stalno smo napadali srpske snage. Na svakom mestu. Danju i noću. Bez skrivanja. Svakog dana smo ubijali srpske policajce...", oslobođen je po svih 37 tačaka optužnice! Da li je pravda ipak dostižna, videćemo u novom postupku. Tužilaštvo je zatražilo 20 godina robije za Haradinaja.

Ratni komandant Smajilj

Albanac, po verskoj opredeljenosti musliman, Haradinaj je rođen 3. jula 1968. godine u selu Glođane, u opštini Dečani, u Metohiji. Kasniji ratni komandant OVK sa imenom Smajilj napustio je Jugoslaviju 1989. i otišao u Švajcarsku, gde je dobio politički azil. Vreme u Švakcarskoj provodio je radeći kao izbacivač po noćnim klubovima.

Tamo je pristupio Narodnom pokretu Kosova, ekstermističkoj organizaciji koja je iznedrila potonju OVK. Haradinaj je zatim došao u Albaniju, gde je, pod budnim okom albanskih oficira, prošao diverzantsku obuku i učestvovao u formiranju baza u mestima Kukeš i Tropoja, na severu Albanije.

Ranjen prilikom šverca oružja

Prema pisanjima medija, iz baza u Albaniji Haradinaj je organizovao šverc oružja na Kosovo. U jednoj od tih operacija upao je u zasedu graničara i bio ranjen, dok je njegov brat Ljuan ubijen.

Haradinaj je početkom 1998. postao komandant "operativne zone" za Metohiju, koju Albanci zovu "Dukađin". Snage pod njegovom komandom ubijale su ne samo Srbe, već i “nelojalne” Albance. Procenjuje se da je pod njegovom komandom za dve godine likvidirano više od 300 ljudi, a kidnapovano više od 400. Leševi nekih od njih pronađeni su posle rata u Radonjićkom jezeru i po seoskim bunarima u opštini Dečani.

Izbegao krvnu osvetu Posle rata, u julu 2000, Haradinaj je ponovo ranjen, ali ne u borbi. Njega je u pucnjavi ranio "neko iz porodice Musa", sa kojom je bio u krvnoj zavadi. Još jedan udarac doživeo je 2002. godine, kada su međunarodne sudije na Kosovu osudile njegovog brata Dauta na pet godina zatvora. On je učestvovao u otmici i ubistvu četvorice pripadnika FARK-a, oružane formacije kosovskih Albanaca bliske Ibrahimu Rugovi, lideru Demokratskog saveza Kosova.

“Srbe smo ubijali svakog dana”

Vlasti u Beogradu podigle su protiv Haradinaja 108 krivičnih prijava zbog sumnje da je izvršio krivična dela terorizma, udruživanja radi neprijateljske delatnosti i ubijanja civila.

Haradinaj se i sam time pohvalio, pa je u autobiografiji knjizi "Priča o ratu i slobodi", zabeležio: "Stalno smo napadali srpske snage. Na svakom mestu. Danju i noću. Bez skrivanja. Svakog dana smo ubijali srpske policajce..."

Na njegovu nesreću, i bivša tužiteljka haškog tribunala Karla del Ponte imala je potrebu da svoje misli ovekoveči u knjizi, u kojoj je pisala o trgovini organima otetih kosovskih Srba, za šta je direktno optužila pripadnike OVK.

Na direktnoj liniji sa Briselom Prema navodima zapadnih agencija, Haradinaj je tokom NATO bombardovanja bio jedan od glavnih saradnika Alijanse na Kosovu i Metohiji. On je bio jedan od nekoliko komandanata kojima je NATO dao satelitske telefone kako bi koordinisali napade.

Od izbacivača do premijera

Haradinaj je, verovatno shvativši da ga u politici čeka svetla budućnost, podneo ostavku na mesto zamenika komandanta Kosovskog zaštitnog korpusa i osnovao političku stranku pod nazivom Alijansa za budućnost Kosova. Posle izbora 2004. njegova stranka u koaliciji sa Rugovinim DSK došla je na vlast, a Haradinaj je u 36. godini postao premijer.

Ali, njegova politička karijera nije dugo trajala. Nije prošlo ni 100 dana vlade kada je Haški tribunal je protiv njega podigao optužnicu zbog zločina protiv čovečnosti i kršenja prava i običaja rata. Haradinaj je podneo ostavku i 9. marta se dobrovoljno predao Tribunalu. Istog dana je, zajedno s dvojicom kooptuženih, Idrizom Baljajem i Ljahijem Brahimajem, prebačen u pritvorsku jedinicu Sheveningen.
Tadašnji šef UNMIK-a Seren Jesen-Petersen izrazio je žaljenje što više neće sarađivati "s bliskim partnerom i prijateljem". Briselu se nije mnogo dopadalo to što šef UNMIK-a naziva nekoga ko je optužen za ratne zločine "bliskim prijateljem".

U zatvoru “učio srpski” Haradinaj je rekao da sada "mnogo bolje zna srpski jezik, jer je u Tribunalu komunicirao na srpskom i gledao srpske televizijske programe". Haradinaj tvrdi i da nije tačno da je ubijeno devet svedoka, jer je trebalo da svedoče protiv njega, već da je "poginuo 'samo jedan svedok', i to u saobraćajnoj nesreći u Crnoj Gori".

Svedoke “pojede mrak”

Haradinaj je posle suđenja, koje je trajalo do aprila 2008, oslobođen zbog nedostatka dokaza. Sa istim obrazloženjem oslobođen je i Idriz Baljaj, dok je Ljahi Brahimaj osuđen na šest godina zatvora.

Haradinaj 18. avgusta u Hagu! Svet ne interesuju srpske žrtve na Kosovu Optužnica protiv Ljimaja za ratni zločin

Razlog tome su neverovatna zastrašivanja i pritisci na svedoke. Jedan od ključnih svedoka, Kurtim Beriša, stradao je uoči svedočenja u navodnoj saobraćajnoj nesreći.

I tadašnja glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte je u više navrata javno govorila i u izveštajima upozoravala da su svedoci optužbe bili izloženi upornim i drastičnim pretnjama i pritiscima, zbog čega su neki odbili da svedoče.



Jelena Kostić
Foto: Print skrin

Pretraga po temi: Ramuš Haradinaj, OVK, Haški tribunal, Zločini nad Srbima

   

FACEBOOK KOMENTARI