ARHIVA
Objavio: smedia.rs 11.03.2013 | 16:48     Smedia preuzela: 11.03.2013 | 16:48

ANARHIJA U SRPSKIM ŠKOLAMA: Učenici tuku nastavnike, roditelji im pomažu! (VIDEO)

0
3760
ANARHIJA-U-SRPSKIM-SKOLAMA-Ucenici-tuku-nastavnike-roditelji-im-pomazu-VIDEO
Kako vam se dopada novi Smedia sajt?
 
Odličan je
Ne sviđa mi se
Ne sviđa mi se izgled, ali mi se sviđaju tekstovi
Sviđa mi se kako izgleda, ali ne i tekstovi
Nemam stav
Učionice škola u Srbiji sve češće „poligon“ za izlive besa i frustracije nezadovoljnih đaka. Profesori nemoćni da se zaštite. Stručna javnost za S media portal predlaže načine na koje bi ovaj problem mogao da bude rešen.Dojave o bombama u školi postale su odličan „način“ da se izbegne pismeni zadatak ili kontrolna vežba. Izazivanje nereda na času koje đaci „kače“ na JuTjub „rađa“ nove „školske junake“.
Đaci opet na meti vršnjaka: Kako sprečiti nasilje u školama? (ANKETA)
S media istražuje: Škola i školarci – nekad i sad!
Da li direktor Politehničke preti roditeljima osnovaca?(VIDEO)

Internet je preplavljen klipovima na kojima se vidi kako učenik motociklom upada na čas, ili kako đaci dok nastavnik piše po tabli, iznad njegove glave vitlaju stolicama, šipkama, igraju fudbal, skidaju pantalone, otimaju dnevnik…



Posledica ovakvog ponašanja je i ogromno odsustvovanje sa nastave. U prvom polugodištu, prema podacima Foruma srednjih stručnih škola Beograda, u pojedinim odeljenjima zabaleženo je čak 4.500 neopravdanih i opravdanih izostanaka!
Situacija je zabrinjavajuća i u osnovnim školama. Anketa Foruma beogradskih osnovnih škola pokazala je da samo 26 odsto nastavnika nije doživelo nasilje, a 45 odsto prosvetara smatra da ovaj problem može biti rešen kroz veća ovlašćenja prosvetara.

Kodeks ponašanja: Nemarnim roditeljima oduzeti bahatu decu!

U svim školama u Novom Sadu uskoro će biti uveden kodeks ponašanja đaka i roditelja. Ukoliko roditelji ne budu poštovali pravila, škola će predložiti oduzimanje roditeljstva! Kazna đacima je isključenje - za srednjoškolce, a promena škole - za osnovce.
Društveno-koristan rad za „okajavanje grehova“?!

-Ako bi učenik napravio neki prekršaj, jedna od mera mogla bi da bude društveno-koristan rad – kaže Milorad Antić iz Foruma srednjih stručnih škola. – Tako bi učenik uradio nešto korisno za društvo i time ’okajao svoje grehe’.

Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola, kao najvećeg krivca za učeničko nasilje prema profesorima apostrofira - Ministarstvo prosvete! On upozorava da je sadašnjim propisima, praktično dozvoljeno ponižavanje nastavnika i smanjenje njegovog ugleda i autoriteta.

Ministarstvo je krivo za sve?!

-Ministarstvo je Zakonom o osnovama sistema obrazovanja dozvolilo da se učenik ponaša neadekvatno: da telefonira na času, da jede, da nastavnika gađa kredom, a da za to bude kažnjen smanjenjem ocene iz vladanja na četvorku ili trojku - kaže za S media portal Milorad Antić.



Deo krivice, smatra Antić, snose škola, ali i društvo i porodica:
-Nasilju su najčešće sklona deca koja su upisala škole koje nisu želela i koja nemaju motiv da ih završe. Takođe, najčešće su incidentna deca iz rasturenih brakova, deca koja su vaspitno zapuštena… Razlog za destruktivno ponašanje mladih možemo da tražimo i u njihovim ’idolima’ iz kriminalnog miljea 90-ih godina, koji su ’obrazac’ ponašanja i života da se na lak, brz i efikasan način zaradi novac.
Ovaj problem mogao bi da bude rešen kroz usvajanje i primenu Osnovnog kodeksa ponašanja koji bi stajao na oglasnoj tabli u svakoj školi. Ali, ukazuje Antić, postoje i drugi načini:
-Jedno od rešenja bilo bi potpisivanje ugovora između škole i roditelja, kojim bi bilo precizno definisano šta učenik sme, a šta ne, u smislu obrazovanja i ponašanja, i da obe strane snose određene konsekvence ako prekrše taj ugovor. To je, recimo, praksa u Poljskoj.
Horor u Hrvatskoj: Učenici prete da će zaklati profesore!

Situacija nije alarmantna samo u srpskim školama. U Hrvatskoj se čak 7.000 prosvetnih radnika obratilo Ministarstvu prosvete, tražeći zaštitu od bahatih učenika. Tako je portal nastavnici.org pokrenuo online peticiju, a na forumu ovog sajta nalaze se i primeri bahatog ponašanja učenika tokom nastave. Zabrinjava da su „autori“ najdrastičnijih ispada osnovci!

Komentarišući Akcioni i operativni plan o sprečavanju nasilja u školama, koji je usvojilo Ministarstvo prosvete, Antić kaže da „planovi mogu da budu sprovedeni ako društvo ima želju da mlade vaspitava i obrazuje“.

Ministarstvo prosvete: Sporna istraživanja o agresivnosti u školama

U Ministarstvu prosvete kažu da se primenjuje Akcioni i operativni plan o sprečavanju nasilja u školama koji je sačinila Radna grupa zadužena za taj problem.
Ljiljana Lajović, koordinator Jedinice za prevenciju nasilja pri Ministarstvu, kaže za S media portal da „nije sigurna da su tačna istraživanja prema kojima je povećano nasilje učenika prema nastavnicima“.
Popularna kultura propagira vandalizam
Dr Maja Vukadinović, kulturolog i analitičar medija, objašnjenje za nasilno ponašanje mladih vidi i u popularnoj kulturi koja na neki način „afirmiše“ i propagira takav vid ponašanja.
-U poslednjih 15 godina u holivudskoj kinematografiji preovlađuju filmovi čija je okosnica nasilje – podseća Vukadinović u razgovoru za S media portal. - Nekoliko generacija je odrastalo gledajući takva ostvarenja. Ne zaboravimo i na video-igre od kojih se mnoge zasnivaju na nasilnim scenama, zatim brojne reklame, video-spotove, pa čak i crtane filmove. Televizija, kao najuticajniji medij, konstantno promoviše nasilje: dovoljno je samo pogledati razne rijaliti programe u kojima su tuče obavezne.
Ona upozorava da je nasilje u popularnoj kulturi prikazano kao „uobičajeno“ i „kul“, umesto da bude osuđeno. A upravo „blagosiljanje nasilja“ utiče na decu da na nesvesnom nivou usvoje i kopiraju ponašanje svojih omiljenih junaka.

- Zakonska i podzakonska akta Ministarstva prosvete zabranjuju nasilje bilo koje vrste i bilo koje relacije – podseća Lajović. - Postavljanje granica je jako važno, ali je pitanje na koji način to raditi, jer, ako se to čini silom, onda deca uče da je sila način na koji se nešto radi i tada te mehanizme načina ponašanja primenjuju i u školama.

Nastavnici kao animatori

Rešenje je, prema njenom mišljenju – sistematski rad na promeni sistema vrednosti. To istovremeno podrazumeva da nastavnici učine svoje katedre zanimljivim za decu, da primenjuju sve savremene nastavne metode i tehnike, da zainteresuju decu za predmet koji predaju...
-Takođe, važno je da i roditelji, kao i nastavnici imaju isti vaspitni uticaj na decu. Neophodno je proširivanje broja škola koje su uključene u program ‘Škola bez nasilja’, jačanje kapaciteta škola kako bi prepoznale porodično nasilje koje deca trpe u kući. Dakle, uključujući roditelje, nastavnike i lokalnu samoupravu, doći će i do promene sistema vrednosti - optimistično zaključuje Lajović.

Porodicu su „razduvali vetrovi tranzicije“

-Ovde se dešavaju samo nemoguće stvari: učenici nasrću na svoje vaspitače, što je krajnost društva koje je nasilničko – kaže za S media portal sociolog Ratko Božović.
On upozorava da porodica koju su „razduvali vetrovi tranzicije“ više ne može da bude kolevka ličnosti, pa stoga i ne čudi što neki roditelji „drže stranu“ deci koja nasrću na profesore. Božović ističe da bi „istina bila prisutnija kada bi se izašlo iz balkanske pomrčine, u kojoj stvari ne žele da se vide kakvim zaista jesu“.

Psiholog: Agresiju pretvoriti u kreativnost

Agresivno ponašanje učenika prema profesorima psiholog Aleksandra M. Đorđević vidi kao posledicu „opšteg društvenog uticaja“.
-Društvo nam je samo po sebi agresivno i zanemaruje omladinu - ocenjuje psiholog Đorđević u razgovoru za S media portal. Ovaj problem bi, smatra psiholog, mogao da bude rešen edukacijom mladih.
-Potrebni su programi koji bi omogućili da deca svoju energiju usmere ka nečemu kreativnom, korisnom i lepom. To je moguće u okviru formalnog obrazovanja, ali i van nastave. Decu pozitivnim primerima treba animirati ka nečemu takvom, jer je teško očekivati da će ona sama krenuti ’pravim putem’. Motiv bi mogli da im budu i javne, uspešne ličnosti: poznati sportisti, umetnici, a i primeri iz njihovog okruženja, u okviru škole, komšiluka, rodnog mesta...

Ljuba Đorđević
comments powered by Disqus