ARHIVA
Objavio: smedia.rs 25.02.2013 | 18:09     Smedia preuzela: 25.02.2013 | 18:09

KO NE PLAĆA STRUJU U SRBIJI: Makaze za sirotinju, struja za privilegovane!

0
4433
KO-NE-PLACA-STRUJU-U-SRBIJI-Makaze-za-sirotinju-struja-za-privilegovane
Kako vam se dopada novi Smedia sajt?
 
Odličan je
Ne sviđa mi se
Ne sviđa mi se izgled, ali mi se sviđaju tekstovi
Sviđa mi se kako izgleda, ali ne i tekstovi
Nemam stav
Dok siromašnima isključuju struju zbog par hiljada dinara, „kroz prste“ se gleda potrošačima čiji se dugovi mere milionima! Ko su najveći dužnici za struju u Srbiji, koliko duguju i ko ih štiti?Dugačak je spisak onih koji u Srbiji ne plaćaju struju. Od industrije, preko potrošača sa prioritetom, do osiromašenih domaćinstava. Jedni zato što žive na granici siromaštva, drugi - zato što im se može! Javna je tajna da postoje preduzeća i pojedinci koje EPS „ne dira“.

Neplatiše „preko veze“

- Ukupan dug prema EPS-u iznosi 120 milijardi dinara - kaže za S media portal Milan Mirosavljević, direktor sektora za odnose sa javnošću EPS-a. - Polovina se odnosi na privredne subjekte, polovina na fizička lica. Najveći dužnici su RTB Bor, koji trenutno duguje 4,5 milijarde dinara, zatim Zastava Energetika čiji je dug tri milijarde, dok Azotara Pančevo duguje dve milijarde dinara.
EPS pred bankrotom: Ko će spasiti posrnulog srpskog giganta
S media istražuje: Šta da radite ako vam strujni udar sprži TV, frižider, bojler...? (FOTO)
EPS uz Partizan

Mirosavljević objašnjava da bi se zbog svega toga EPS zadužio oko 30 milijardi na tržištu materijala, a oko 20 milijardi korekcijom cena, što bi moglo biti poskupljenje struje. I to je izvesno.

Nameće se pitanje kako EPS u naredna dva meseca ne može da naplati bar neophodnih 30 milijardi dinara, od kojih zavisi opstanak ovog javnog preduzeća?!

- Moramo jednom da zavedemo red kada su u pitanju dugovi u EPS-u. Ono što mi možemo da vidimo je da su to vrlo često preduzeća koja su sposobna i solventna, a ne plaćaju električnu energiju – tvrdi Zorana Mihajlović, ministarka energetike.

Politička zaleđina „briše“ račun

S media portal saznaje da pored takvih preduzeća imamo i pojedince koji ne strahuju od isključenja struje, iako šalter za naplatu nisu posetili godinama.

Iz izvora bliskog EPS-u saznajemo da su oduvek postojali „zaštićeni“ i „privilegovani“ potrošači. Ovde se ne misli o dužnicima sa prioritetom, kao što su bolnice, škole, hemijska industrija... Misli se na sve one koji imaju političku ili prijateljsku zaleđinu!

- Fizička lica koja uživaju takvu vrstu zaštite nikada nisu socijalno ugrožena lica. To su veliki potrošači sa vilama sa bazenima, velikim stanovima... Među takvim ’zaštićenim’ potrošačima su i veliki privredni subjekti i firme – kaže sagovornik S media portala i otkriva da se za takvu zaštitu iz menadžmenta EPS-a plaća ponekad u kešu, ponekad uslugama, a izbor pada i na one za koje se smatra da će biti politički podobni i korisni u budućnosti.

Najveći dužnici - vlasnici vila, splavova i biznismeni

Koji su mehanizmi naplate za utrošenu električnu energiju i kako se prave liste za isključenje potrošača sa mreže? Praksa naslućuje da pravila nema, mada je procedura ista.
Reprogram za „Zvezdu“ i „Partizan“, ali ne i za bolesnu decu!
U novembru prošle godine EPS je isključio struju večitim rivalima, „Crvenoj zvezdi“ i „Partizanu“. U tom trenutku dug „Partizana“ iznosio je 19 miliona, dok je dug „Crvene zvezde“ bio čak 50 miliona dinara. Istog dana dugovi su im reprogramirani, a struja uključena. Po izjavama iz klubova, izmirili su po prvi deo reprogramiranog duga.
Fizičkim licima nije tako lako da se nagode sa EDB-om. Tako je porodici Đurović u januaru isečena struja zbog duga od 165.000 dinara. Petočlana porodica Đurović živi u stanu od 34 kvadrata i leči dete obolelo od teške bolesti pluća i pankreasa – cistične fibroze. Lekovi za ovu devojčicu mesečno koštaju od 180.000 i 350.000 dinara i moraju da se čuvaju u frižideru. Đuroviću je odbijena molba za pomoć i u Centru za socijalni rad u Opštini Čukarica, i u EDB-u, kao i u Ministarstvu energetike.

- Mehanizmi naplate dugovanja za električnu energiju i za domaćinstva i za privredu su iste. Isključenja se izvršavaju nakon opomena. Ipak, postoje oni koji se ne mogu isključiti zato što spadaju u grupu prioriteta. To su škole, bolnice, hemijska industrija... Ove firme se samo utužuju – objašnjava za S media portal direktor Sektora za odnose sa javnošću u EPS-u.

On napominje da se svi korisnici isključuju po listi koju pravi EDB za teritoriju Beograda. Pomenuta lista formira se po visini i po starosti duga. Nema nikakve striktne skale.

Deset odsto povlašćenih duguje najviše!

Više od polovine minimalnih sredstava za reanimaciju EPS-a (od 30 milijardi dinara) duguje samo Beograd. Naime, dug za struju na teritoriji Beograda iznosi više od 18 milijardi dinara. Od ovog iznosa 10 milijardi odnosi se na privredu, a više od osam milijardi na domaćinstva.

- U Beogradu postoji apsurdna situacija: samo 10 odsto potrošača na teritoriji Beograda pravi 90 odsto ukupnog duga - kaže za S media portal Sandra Alagić, PR menadžer Elektrodistribucije Beograda. - U ovih 10 odsto spadaju različite kategorije: od vlasnika velikih privatnih kuća na obodu Beograda (Surčin, Altina, Ledine, Kaluđerica, Batajnica...), pa do vlasnika velelepnih vila na Dedinju i Senjaku.

Prema njenim rečima, među najvećim dužnicima su i neki vlasnici kafana, splavova, pekara, kao i firme koje su u stečaju, restrukturiranju... Od mnogih od njih stari dug ne može da bude naplaćen zbog finansijskih problema u kojima se nalaze.

Pravila za isključenje struje – ne postoje!
Da li stranke plaćaju struju?
- Stranke često imaju iznajmljene prostore koje se često ne vode na njih. I vi ne znate da li je to neka partija ili ne, jer su to prostori koji se vode na neku osobu, na nekog, uslovno rečeno, ’Petra Perića’. Najbolje neka stranke kažu same – kaže Sandra Alagić, PR menadžer u EDB-u.

Međutim, interesantnije pitanje je po kojim to pravilima „crvene opomene“ i „makaze“ dobijaju domaćinstva koja žive u bedi, i to zbog računa od nekoliko hiljada dinara, dok vlasnici vila sa Senjaka nisu isključeni sa mreže i nakon dugova od nekoliko stotina hiljada dinara. Pa čak i nakon krivičnih prijava!

- ’Crvena opomena’ za dug od nekoliko hiljada dinara je opomena pred isključenje, i tu ništa nije čudno. U Beogradu telefonski broj biva isključen za dug od 500 ili 200 dinara, i tu niko ne pravi problem. A kada se to uradi zbog struje, problem je! Ni u prodavnicu ne možete da uzmete nešto za nekoliko hiljada dinara i da ne platite – kaže PR menadžer u EDB-u.

Na pitanje šta je sa neplatišama sa Senjaka i Dedinja, Alagić tvrdi da su takve neplatiše više puta isključivane, utužene i da je protiv njih podneta krivična prijava.

- To je ono što mi možemo, ostalo je na pravosudnim organima. Trebalo bi da se zapitamo zašto neko nije sankcionisan, kao na zapadu. Na zapadu ne može da se dogodi da neko duguje toliko novca, jer je to krivično delo. Tamo se zbog takvih dela ide u zatvor ili se postaje doživotni privremeni potrošač – zaključuje Sandra Alagić.

Pitanja bez odgovora

Kriterijumi sastavljanja listi za isključenje potrošača koji nisu izmirili obaveze nisu ista u celoj Srbiji. Zaključak je da potrošač u Beogradu nema isti tretman kao potrošač u Nišu, Kragujevcu, Subotici...

- Potpuno se slažem da to nije korektno.To su privredna društva unutar EPS-a. Zadatak direktora EPS-a da pravila ne samo za naplatu potraživanja i dugova, nego i za gubitke budu ujednačena – kaže za S media portal ministarka energetike Zorana Mihajlović.

Ona je naglasila da je situacija u EPS-u takva da postoje privredna društva gde su gubici električne energije više od 20 odsto, dok u nekim drugim privrednim društvima taj procenat iznosi tek tri ili pet odsto.

- Šta je to toliko različito s jednog kraja države u odnosu na drugi kraj države, da postoji tolika razlika u pravljenju listi za isključenje, ali i u gubicima? – zapitala se ministarka.

Nejasno je zašto se EPS-ova inkvizicija sprovodi selektivno. Domaćinstva na rubu egzistencije dobijaju javno saosećanje, a bogataši javnu osudu. Ali struju i dalje imaju!

Tamara Vlaškalin
Foto: Guliver/Tinkstock, Ilustracija
comments powered by Disqus