Zapošljavanje u Srbiji: Šta da radite ako dobijete “nepristojnu ponudu”? (ANKETA)

U Srbiji još uvek “cveta” diskriminacija žena na radu. Poslodvaci zadiru u privatni život kandidatkinja za zapošljavanje, a materinstvo i trudnoća su na marginama. Seksualne ucene i dalje veoma prisutne. Istražujemo, šta da radite ako doživite neki oblik diskriminacije.

Dok Srbija na putu ka Evropskoj uniji vodi bitku za ravnopravnost polova, valjanom praksom jednakosti između jačeg i slabijeg pola- još ne možemo da se pohvalimo.

Da muškarci i žene nemaju jednak tretman na radu, pokazuju poslednja istraživanja po kojima je čak 61 odsto žena u Srbiji bilo žrtva nekog oblika diskriminacije na radu.

Ovo je prizor s kojim se suočavamo već godinama. Ipak, umesto da se smanjuje, loš postotak iz godine u godinu- raste. Žene su kod većine poslodavaca na marginama kada su u braku, i planiraju porodicu; ali su neretko izložene i seksualnoj uceni.

Kafe kuvarica sa diplomom?
Čak 43 odsto žena bilo je prinuđeno da radi takozvane "ženske poslove" koji joj nisu u opisu radnog mesta- kuvanje kafe, čišćenja i administrativni poslovi… Manje zarade za isti posao dobijalo je - 8,2 odsto žena Sa nemogućnošću napredovanja suočilo se - 8,1 odsto žena

Umesto da napredujuemo mi očigledno nazadujemo na polju tretmana zaposlenih žena.

S media istražuje ko se sve može smatrati diskriminisanim, i kome ugrožene žene mogu da se obrate za pomoć.

Problem diskriminacije ne “sagoreva”

Programski menadžer UN za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u Srbiji Asja Varbanova naglasila je za S media da su razmere problema zapanjujće.

Prema rečima relevantnih organizacija, na tržištu rada je posebno veliki jaz između žena i muškaraca, a diskriminacija je prisutna, ne samo kada su žene u radnom odnosu, već i prilikom zapošljavanja.

Takođe, diskriminacija je češća u privatnim, nego u državnim firmama, i “žrtve” neke vrste diskriminacije su pre osobe koje su pod ugovorom ,od onih koje rade na crno.

Poslodavci zadiru u privatni život

Sanja Ćopić, jedna od autorki istraživanja iz Viktimološkog društva za S media kaže da se žene obično ispituju o privatnom životu, a mnoge ispitane dame bile su izložene komentarima o izgledu, i zahtevima da se oblače atraktivnije.

- Tokom pet godina koje su prethodile istraživanju, od 452 žene koje su tražile posao, čak 53,5 odsto njih je bilo izloženo diskriminaciji, pri čemu je najrasprostranjeniji oblik - ispitivanje o privatnom životu. To je doživelo 48 odsto žena koje su tražile posao.

Pitanja su se obično odnosila na to da li je osoba u braku, da li ima decu i kakvi su joj planovi u tom pogledu. Time su poslodavci krišili Zakon o radu, objašnjava naša sagovornica i dodaje da je 9,7 odsto ispitanica bilo izloženo zahtevima da izgledaju atraktivno, dok 5,1 odsto nije moglo da dobije posao zbog trudnoće i materinstva.

Trudnoća- ne nikako!

Prema rečima Ćopićeve, svaka treća žena koja je radila i bila u drugom stanju bila je diskriminisana.

-Neki od načina diskriminacije su neodgovarajuća promena radnog mesta, otkaz, prevremeno prekidanje porodiljskog odsustva ili neredovna isplata nadoknade za porodiljsko odsustvo, ističe naša sagovornica.

Kome se obratiti ako dođe do diskriminacije?

Jasmina Nikolić , iz Viktimološkog društva ukazuje kome da se žene obrate ako do diskriminacije dođe. Ona upozorava da ovi sporovi mogu trajati do četiri godine. Ipak, kako kaže - ne treba odustajati.

Seks za radno mesto

Rezultati istraživanja pokazuju da se u proseku od tri žene, odnosno 0,7 odsto, očekivalo da imaju seksualni odnos sa nekim u firmi da bi dobile posao. Među ženama koje rade – od 596 žena obuhvaćenih istraživanjem- 57,7 odsto je bilo izloženo diskriminaciji, Seksualnom nasilju bilo je izloženo 22, 1 odsto žena, od čega 79,5 odsto komentarisanju, 15, 2 odsto nedozvoljenom fizičkim kontaktu, 8,3 odsto uslovljavanju napredovanja seksualnim odnosima, 3,1 odsto je bilo izloženo pornografskim materijalima na poslu, a 2,8 odsto je prinuđeno na seksualni odnos, odnosno silovano.

Odbori za ljudska prava ili NVO sektor daju besplatne savete, s toga žene ne bi trebalo da odustaju na pola procesa, ako nemaju materijalnih sredstava.

-Naša praksa pokazuje da je dobro ako problem može da se reši na nivou radne organizacije. Ako to ne uspe, sledeći korak je Ministarstvo za rad ili upravna inspekcija, koji mogu da utvrde vrstu nepravilnosti i daju preporuku. Isto tako, jedna od mogućnosti je obraćanje Agenciji za mirno rešavanje radnih sporova, čija su rešenja pravosnažna. Zatim, poverenik za zaštitu ravnopravnosti ili sudska zaštita. Takođe, zaštitnik građana i pokrajinski ombudsman su nadležni za ova pitanja, ali i u krajnjem slučaju neka međunarodna tela, objašnjava ona.

Nikolićeva savetuje damama da se bore za svoja prava, i da se nikako ne ogluše o to, ako dožive neki oblik diskriminacije.

Sa druge strane, poslodavci su ti koji odtakvog oblika ponašanja ne odustaju, sve dok ih to ne košta “džepa”.

Jelena Kostadinović

Foto: Gulliver thinkstock

Pretraga po temi: Diskriminacija žena na radu, Zapošljavanje u Srbiji

   

FACEBOOK KOMENTARI