S media istražuje: Kakav Zakon o informisanju je potreban Srbiji?

Aktuelna vlast najavila izmenu Zakona o informisanju. - Nužna ravnopravnost privrednih subjekata. Finansiranje na osnovu slušanosti, gledanosti i čitanosti, a ne po vlasničkoj osnovi - poručuje predsednik grupacije radiodifuzije Privredne komore Srbije Zoran Anđelković. Novinska udruženja apeluju da sa novim zakonom bude i veća transparentnost vlasništva.

Sa novom Vladom, mediji u Srbiji mogli bi da dobiju novo lice.

Sumnjiva prodaja lista “Politika”, otvorila je debatu o karakteru i vrsti sloboda koje uživaju mediji u Srbiji.

Situacija u kojoj se svako odriče odgovornosti, stvorila je nesigurno medijsko tle koje će, po svemu sudeći- pretrpeti promene.

Rešiti pitanje transparentnosti medija
-Pitanje transparentnosti medija mora da bude rešeno – kategoričan je Zoran Anđelković. - Sada imamo situaciju da po zakonu stranci ne mogu da budu vlasnici više od 49 odsto nekog medija, kao i da ne mogu imati više od jedne medijske kuće, a to u praksi nije tako. Bolje onda da se novim zakonom, to što se inače uveliko događa u Srbiji a nije po zakonu onda i dozvoli.

Ipak, ova afera “pokrenula” je aktuelne čelnike vlasti, koji su najavili da će postojeći Zakon o informisanju biti ukinut. Ipak, još uvek je javnosti nepoznato da li će naši mediji zaista ostati bez zakona ili će postojeći zakon pretpreti “samo izvesne korekcije”.

Stručnjaci iz oblasti medija složni su u tome da će novi zakon morati da bude transparentniji u pogledu vlasništva medija i ravnopravnosti privrednih subjekata.

Anđelković: Nužna ravnopravnost privrednih subjekata

Zoran Anđelković, predsednik grupacije radiodifuzije Privredne komore Srbije, za S media ističe da je ravnopravnost privrednih subjekata put do uređenja medijske sfere. Kako kaže, ako bude ukinuto finansiranje po principu vlasništva, a uvedeno po principu gledanosti, slušanosti ili čitanosti - zakon u ovoj oblasti neće ni biti potreban!

- Sada privredni subjekti nisu ravnopravni i to je suština problema koja se dalje pretvara u Zakon o informisanju – objašnjava Anđelković. - Kada oni budu ravnopravni, onda zakon u ovoj oblasti neće ni biti potreban. Zapravo, mnoge zemlje ga takođe nemaju. Lične uvrede koje se pojave u nekom mediju stvar su onoga koji ih je napisao, izrekao, a ne onoga ko ih je preneo. Zato smatram, da idealan Zakon o informisanju ne postoji. Naš sagovornik istovremeno apeluje na poštovanje Ustava.

Novac iz budžeta - svakome po “zasluzi”

Prema Anđelkovićevim rečima, sredstva iz opštinskog gradskog budžeta namenjena za finansiranje informisanja građana na njihovoj teritoriji, trebalo bi da budu izdvajana- nezavisno od vlasništva.

Pravo merilo je zastupljenost i prihvaćenost određenog medija među građanima, nešto nalik na političke partije, koje novac dobijaju na osnovu dobijenih glasova.

- U Beogradu smo ostali bez ijedne komercijalne TV ili radio stanice, jer niko ekonomski ne može da izdrži u odnosu na onog koji je u vlasništvu grada… Još 2002. godine je usvojen Zakon o radiodifuziji, koji je jasno stavio do znanja da se u naredne dve godine mora završiti privatizacija medija u vlasništvu lokalne samouprave, odnosno opština i gradova. Ipak, primena tog zakona je više puta odlagana. U međuvremenu je usvojen i Zakon o lokalnoj samoupravi koji je na mala vrata stvorio uslove da opštine mogu da imaju svoje medije. Međutim, suština je u tome, ne da li će lokalne samouprave imati medije ili ne, već o neravnopravnosti privrednih subjekata. Jer, kada sada pogledate status jednog lokalnog medija u vlasništvu lokalne samouprave, a sa druge strane status lokalnog medija u komercijalnom vlasništvu, jasno je da je lokalni mediji u vlasništvu grada izuzetno privilegovan – ocenjuje Anđelković. Po njegovim rečima, privilegije se, između ostalog, odnose na dobijanje novca direktno iz budžeta, bez obzira da li su i koliko građani zainteresovani za taj mediji…

Gde je nestala vlasnička transparentnost?
-Situacija sa 'Politikom' upravo je posledica manjkavosti u sferi transparentnosti vlasništva u medijima, jer mi, nažalost, za veliki broj medija u Srbiji ne znamo ko su pravi vlasnici - razočarano objašnjava Vukašin Obradović.

Vreme je za promene!

Predsednik grupacije radiodifuzije Privredne komore Srbije napominje da je Zakon o oglašavanju već odavno prevaziđen, što zahteva niz promena.

-Već dve godine se novi stavlja u procedure na usvajanje, i nikako da dođe na dnevni red Skupštine. Zamislimo situaciju u kojoj po postojećem zakonu radio stanice imaju ograničenje u emitovanju reklama od šest minuta, kao Javni servis, koji finansiraju građani. To je isto kao da nekoj firmi ograniče da proizvodni kapaciteti mogu da rade svega tri sata dnevno! Parafiskalni nameti su veći od poreza. Razne državne agencije se naplate, nezavisno od uspeha poslovanja firme. I tu dolazimo do situacije da su agencije sigurne u svojim prihodima, a da radiodifuzna preduzeća slobodno mogu da nestanu - ukazuje Zoran Anđelković.

Novinari žrtve nejasnog vlasništva

Nino Brajović napominje da upravo novinari i ostali medijski radnici najviše trpe zbog “selidbe” jedne medijske kuće iz “jedne u druge ruke”: -Javno glasilo, po našem zakonu nije pravno lice. Pravno lice je vlasnik TV-a, radija, novina... U praksi se dešavalo da mnogi vlasnici medija, da bi izbegli plaćanje obaveza, koje proizilaze iz poslovanja medija, onda taj mediji sele u drugo pravno lice i sve obaveze idu u stečaj onog pravnog lica sa kojeg se jedan mediji preselio u drugo. To je bilo zloupotrebljavano u slučaju Kurira, Glasa javnosti i drugih izdavača.

Obradović: Moraju se znati pravi vlasnici medija!

Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Vukašin Obradović za S media portal kaže da će NUNS prilikom donošenja novog ili izmene starog zakona, insistirati da on ima što manje ograničenja. Takođe, kako ocenjuje, bez transparentnosti vlasništva u medijima - nema ni njihove slobode. Za to je, kako navodi, najbolji primer “afera Politika”.

- Ne bi bilo na odmet ni da zakon samo jedan član, poput onog 'štampa je u Srbiji slobodna'. Zakon o informisanju mora biti deo modernog evropskog zakonodavstva, a sama sadržina biće određena namerama zakonodavca da li će se ići na oslobađanje medijskog prostora ili ćemo biti svedoci novih pokušaja da se medijske slobode ograničavaju sa povećanim uticajem države ili drugih subjekata. Verujem da je bez jasnog označavanja vlasnika medija, sloboda izražavanja bitno ograničena. Skrivanjem pravog vlasnika, skriva se glavni i odgovorni urednik jednog medija - ističe Obradović.

Privatnici ne smeju da ugroze javni, zbog privatnog interesa

Đorđe Vlajić ističe da privatni vlasnici medija nikako ne smeju da zapostave javni, na uštrb privatnog interesa: -Privatni vlasnici medija imaju prava da odrede uređivački koncept u skladu sa zakonskim okvirom i da brinu o ekonomskom razlogu postojanja svog preduzeća. Ali nikada ne smeju da zbog svog interesa ugroze javni interes, odnosno da mediji rade svoj posao. To ne sme da se dogodi, a rekao bih da se događa. Privatizacija 'Politike' je takav primer, a još ne znamo ko je to uradio. To svedoči da nije mnogo urađeno na transparentnosti vlasništva medija.

Tijanić: Loše školstvo stvara loše novinarstvo!

Aleksandar Tijanić, direktor RTS-a, za S media kaže da bi idelan Zakon o medijima bio zapravo Zakon o školstvu. Po njegovom mišljenju, srpsko obrazovanje, a ne Zakon o medijima, prave loše, neobrazovane čitaoce, za koje rade loši, neobrazovani novinari:

-Problem srpskog novinarstva je problem srpskog školstva i obrazovanja. U Srbiji nema nijednog obrazovanog novinara koji obećava, a kada kažem novinar mislim na čoveka koji piše za novine, a ne koji ima kratku suknju ili se slika za TV, ako je žena u pitanju. U tim uslovima, bilo kakvim zakonima o medijima, ne možete da obezbediti kvalitet i integritet tim ljudima. Loše obrazovan novinar zavisi dvostruko jače od vlasnika, jer je tu zahvaljujuči drugim stvarima, a ne kvalitetu. Ne može da prodaje svoj proizvod, jer loše obrazovan čitalac, ne traži dobro novinarstvo. Sa nejasnim vlasništvom u medijima dobija se konglomerat, koji ne pomaže Srbiji da napravi neophodan korak napred. Dok god je tako, u Srbiji nema napretka!

Brajović: Transparentnost vlasništva u prvom planu!

Nino Brajović, generalni sekretar Udruženja novinara Srbije(UNS) , napominje da je transparentnost vlasništva medija prvi zadatak u procesu izmene medijskog zakonodavstva.

-Na ogoljenom primeru vidimo kako izgleda vlasništvo 'Politike', gde vlasnik 50 odsto 'Politike' neće da se upozna i da razgovara sa vlasnikom ostatka lista - kritičan je Brajović prema nedavnoj privatizaciji. On je kategoričan kada kaže da bi dobar zakon bio kombinacija Zakona o informisanju iz 2003. i kaznenih odredaba za one koji krše slobodu novinarskog rada, ali i onaj u kome bi jasno bile definisane obaveza osnivača javnog glasila u slučaju kada ono prelazi u ruke drugog izdavača.

Mediji u Srbiji- 12 godina bez rešenja

-Svi zaboravljaju izveštaj Verice Barać koja je pisala o tome koliko je koji mediji dobio iz državnih fondova. Kada se to uporedi sa izveštajem nezavisnih posmatrača koji su pratili izbornu kampanju u Srbiji ove godine, jasno će se videti jednakost između onih koji su imali privilegiju da novac dobiju državni novac i lošeg stava posmatrača prema njima. Radi se o tome, da su upravo ti mediji privilegovali određenu političku partiju. Unapred je finansirana izborna kampanja preko određenih medija, od strane pojedinih partija na vlasti.. Nažalost,to se sve zaboravlja, pa zato ni 12 godina kasnije nemamo rešenje za oblast uređenja funkcionisanja medija - naglašava Zoran Anđelković.

Vlajić: Gde nema slobode, tu nema života!

Đorđe Vlajić, glavni i odgovorni urednik Prvog programa Radio Beograda, za S media kaže da Zakon o informisanju, u prvom planu, mora biti garant slobode i javnog interesa. Kako kaže, privatizacija „Politike“ je primer netransparentnosti i nezaštićenosti srpskih medija.

- Zakon o informisanju je temeljni akt u oblasti medija. On mora da postavi njihove slobode... Evo, baš gledam u svojoj kancelariji tekst koji se zove “Slovo o slobodi” koji je napisao Božidar Grujović, još 1805.godine. On je time postavio temelj Ustava Srbije. I taj tekst se završava rečenicom 'Gde nema slobode, tu nema života'. Dakle, ako se Zakonom o informisanju jasno ne definiše javni interes, koji je u suštini postojanja medija, i ako se ne stvori okvir za njihovo slobodno funkcionisanje, onda je to jalov posao. Postoje mnoge nijanse koje zakonodavac mora da odredi kako bi zaštitio ove dve stvari - objašnjava Vlajić.

Jelena Kostadinović

Foto: Gulliver/ Thinkstock

Pretraga po temi: Zakon o informisanju, Srbija, Mediji u Srbiji

   

POVEZANE VESTI

• SRBIJA IM NIJE NI NA KRAJ PAMETI: Srbi se iz inostranstva nikada ne bi vratili
• GDE ĆETE ZA PRAZNIK RADA? Najlepša izletišta u Srbiji spremna za Uranak!
• ZAŠTO SRBI VOLE DA SE TUŽAKAJU? „Sve neka izgubim, samo da dokažem da sam u pravu!“
• Dug put od dobijanja datuma do ulaska u Evropsku uniju
• DA LI BISTE POPILI KAFICU 400 METARA ISPOD ZEMLJE: „Kafić“ u borskoj „Jami“ – turistička atrakcija Srbije! (FOTO)

FACEBOOK KOMENTARI