Pet korisnih saveta: Kako da smanjite stres na poslu?! (VIDEO)

Svaki drugi zaposleni u Srbiji pati od različitih oblika pritisaka na poslu. Stučnjaci za S media portal otkrivaju kako da povećate otpornost na stres koji je okidač mnogih oboljenja savremenog čoveka.

Na poslu provodimo više od 40 sati nedeljno. Često u radnom okruženju provedemo više vremena nego kod kuće, a kada se tome pridoda podatak da skoro 15 minuta dnevno provedemo žaleći se na probleme na poslu, postavlja se pitanje na koji način da se izborimo sa „lošim vibracijama“ u radnom okruženju. Na najžešćem udaru stresa su radnici i zaposleni u menadžmentu, dok su početnici i pripravnici pošteđeni takve vrste nerviranja. Istraživanja kažu da ukoliko ste samostalni preduzetnik, ili kako naš narod voli da kaže „sam svoj gazda“, izloženost stresu je manja. Iste sreće su i umetnici, dok radnici kada je stres u pitanju najviše „nagrabuse“.

Kako do „stote“ u Srbiji? Kad radniku padne mrak na oči (VIDEO) Znamo da vam je dosta svega: Ovo su načini kako da se opustite! (FOTO+VIDEO)

Od stresa brže starimo!

- Stresne situacije na poslu dovode do lučenja adrenalina, što za posledicu ima grčenje krvnih sudova, povišen krvni pritisak, ubrzano disanje, rad srca i ubrzani metabolizam šećera - objašnjava za S media portal psihoterapeut Ana Jovanović.

Vrste stresa

Klinički psiholog i psihoterapeut Danijela Stojanović za S media portal kaže da stresori mogu da budu preterani telesni napor, promena temperature, klimatskih uslova i neograničen broj psiholoških ili socijalnih uslova. Ona objašnjava da postoje dve vrste stresa: - Akutni i hroničan stres su dve vrste stresa koje se razlikuju od stepena izloženosti stresnoj situaciji. Akutni stres je stanje koje nastupa nekoliko sati ili dana posle izlagnja stresnoj situaciji ekstremne jačine. To može biti, recimo, zemljotres, jaka eksplozija, ali i neka svakodnevna životna situacija. Hronični stres nastupa nastupa kada smo neprekidno izloženi stresnim situacijama. Može se reći da je to danas mnogima uobičajen način života, a posle nekog vremena nekima to čak i prija. Osećaju se ‘življim’ kada se stalno nešto dešava, jure iz posla u posao, a tamo gde nema većih problema uspevaju nekako da ih naprave. Ovo se može objasniti delovanjem određenih hormona koji se luče u stanju stresa, a od kojih se može stvoriti neka vrsta zavisnosti.

Ona ističe da je stres najčešće okidač za bolesti srca, dijabetes, hormonski disbalans, depresiju i mnoge druge bolesti savremenog čoveka.

Takođe, stresnija radna mesta za posledicu imaju i brže starenje. Naime, finski naučnici su ustanovili da zbog stresnih poslova, imamo tu nesreću da izgledamo starije od stvarnih godina. Merenjem delova DNK (tzv.telomeri) uvideli su da njihova dužina varira od toga koliko smo izloženi stresu. Što je veći stres to su telomeri kraći, a osoba starije izgleda, zaključak je finskih naučnika.

Stres zarazan kao grip

Psihoterapeut Ana Jovanović kaže da izloženost stresu ne zavisi samo od nas samih, nego i od okruženja u kom radimo:

- Ukoliko ste okruženi ljudima koji su stalno nezadovoljni i kukaju na platu, svoj ljubavni život, bolesti i slično, dešava se da se stres koji oni osećaju prenese i na vas. To je neka vrsta pasivnog stresa koji je podjednako štetan po zdravlje, kao i onaj kome smo sami direktno izloženi. Zbog toga je važno da selektujete sa kojim kolegama i koliko ste bliski, da ne biste znali svačiju boljku i problem.

Antistres terapije

Kako je nemoguće da izbegnemo stresne situacije, ostaje da ih ublažimo ili da povećamo otpornost na stres. Klinički psiholog Danijela Stojanović kaže za S media portal da se otpornost prema stresu može povećati na različite načine:

Antistres soba

“Soba besa” je originalno rešenje Teksašanke Done Aleksander za sve one koji su puni besa, a ne žele da ga iskaljuju na drugim osobama. Ona je svoju garažu pretvorila u prostoriju gde su komšije slobodno mogle da razbijaju nameštaj i tako povrate unutrašnji mir. Iako je ideja na početku delovala suludo, interesovanje je toliko poraslo da je Dona prošle godine iznajmila još veću prostoriju i pokrenula internet sajt za onlajn rezervacije. U zavisnosti od toga koliko klijenti plate, razbijanje stvari traje od pet do 25 minuta. Ipak stručnjaci upozoravaju da istresanje besa putem agresije nije dobro, jer kako kažu, nasilno ponašanje kod nekih ljudi može povećati stepen besa.

- Neophodno je da se pojedinac aktivno ponaša, odnosno da se suprostavi stresnoj situaciji, da joj se nikako ne prepušta. Pojedinac bi trebalo da realno proceni svoje mogućnosti i nivo izdržljivosti. Veoma je bitno da se nakon posla relaksirate i bavite fizičkom aktivnošću, jer time potpomažete gajenje osećaja sreće i zadovoljstva.

Sagovornica S media portala upozorava da pojedinac preokupljen poslom nikako ne bi smeo da zapostavi socijalni život i druženje sa bliskim osobama.

- Kada smo pod stresom, potreba za komunikacijom je povećana. Nekada ljudi naprave grešku pa se povuku u sebe. Pasivno stanje, sedenje kod kuće i razmišljanje o problemima su kontraproduktivni. Šetnja, razgovor i druženja bi trebalo da budu sastavni deo svakog dana.

Kako izgleda "Soba za bes" pogledajte u videu koji sledi:



Mirjana Arnaut
Foto: Gulliver/Thinkstock

Pretraga po temi: Stres, Stres na poslu, Soba za bes, Relaksacija, Opuštanje

   

POVEZANE VESTI

• BOLJKA KOJA POGAĐA „SOLO“ IGRAČE: Da li patite od sindroma sagorevanja na poslu? (TEST)
• RAD OD DEVET DO PET: Moderna robija koja nam je ukrala život!

FACEBOOK KOMENTARI