Srbi beže od „ludog kamena“: Da li biste živeli u divljem braku? (ANKETA)

U Srbiji su sve popularniji „divlji brakovi“. Stručnjaci za S media portal objašnjavaju da li je reč o trendu ili je, zbog promene životnih okolnosti, zavetovanje pred matičarem i u crkvi otišlo u istoriju.

Devedesetih godina sociolozi širom sveta digli su uzbunu tvrdnjama da je brak kao institucija definitivno zapao u krizu i da su sve popularnije alternativne zajednice. I u zemljama u tranziciji, nakon promene sistema, sve je masovnija življenje udvoje bez pravne registracije. Ova pojava je na Zapadu prisutna već četiri decenije (sve je počelo sa hipicima i komunama), a kod nas je naročito aktuelna u poslednje dve decenije.

-Na porast vanbračnih zajednica svakako utiče i činjenica da se, koliko znam, svaki četvrti ili peti brak okonča razvodom. Živela sam u braku i ne mislim da je to presudno za opstanak veze - kaže Jasna Savić (40), službenica iz Beograda, koja se posle razvoda odlučila za život u vanbračnoj zajednici.

Nismo ludi da stanemo na „ludi“ kamen...

Ljiljana Filipović, porodični psihoterapeut , za S media portal o ovoj sve učestalijoj društvenoj pojavi kaže:

-To je stvar ličnog izbora i pre svega dogovora između partnera. Kada se govori o izboru partnera za brak ili životu van njega, trebalo bi osluškivati sopstvene potrebe. Ljubav nema moć da menja ljude, a traganje za sličnostima je dobra polazna osnova za zajednicu Neophodno je da budete potpuno nezavisni od uticaja roditelja ili okoline u svakom pogledu i samostalno donosite odluke. Mnogi stupaju u brakove u skladu sa porodičnim očekivanjima.

Život - u grehu?!

Crkva neblagonaklono gleda na „divlji brak“ -označava ga kao „život u grehu“.
U hrišćanskom braku „uzeli“ su se troje. Tu je zajednička vernost muža i žene prema Trećem, a taj Treći je Bog. Arhiepiskop mogiljevski Jevsevije o tome je napisao:
„Život vanbračni je nečist, nezakonit. Protiv toliko nečasnog života je dovoljno navesti sledeće reči apostola: 'Brak neka u svemu bude častan i postelja bračna čista, a preljubnicima i bludnicima sudiće Bog'.“

Protojerej Stavrofor Dušan Kolundžić potvrđuje da Crkva priznaje samo bračnu zajednicu koja je blagoslovena, dakle gde su supružnici stupili crkvenim venčanjem.
-Svaku drugu zajednicu, partnerstvo, pa čak i građanski brak Crkva ne priznaje - kaže on.

Šta je „moje “, a šta „naše“?

Advokat Srđan Stojković podsetio nas je na odredbe aktuelnog Porodičnog zakona Republike Srbije o vanbračnoj zajednici, naglasivši da je u pitanju trajnija zajednica muškarca i žene.

-Vanbračna zajednica, pod uslovima određenim ovim zakonom, stvara obavezu međusobnog izdržavanja i pravo na zajedničku imovinu vanbračnih partnera. Dete rođeno van braka ima jednaka prava kao dete rođeno u braku – podseća advokat Stojković.Međutim, posle smrti vanbračni drug ne ulazi u krug zakonskih naslednika , tako da po ovom osnovu nema nikakva prava u ostavinskom postupku.

-S druge strane, imovina stečena u toku trajanja vanbračne zajednice predstavlja zajedničku imovinu vanbračnih drugova. Tako se i posle smrti, ali tokom trajanja takve vrste zajednice, može pravno zahtevati utvrđivanje udela u zajedničkoj imovini - objašnjava Stojković.

„Divlji brak“ nije za svakoga. Ukoliko ste konzervativni, teško će vas bilo ko ubediti da, osim eventualno na letovanju provedu nekoliko dana „suživota“ sa voljenom osobom. Nedostatak „papira“ je podsetnik da sve može već sutra raspasti, jer vanbračna zajednica nema, prvenstveno pred roditeljima, a onda i rodbinom i prijateljima zvaničnost, pa samim tim – ni ozbiljnost.

Zorica Bajić

Foto: Guliver/ Thinkstock

Pretraga po temi: Vanbračna zajednica, Divlji brak, Razvod, Porodica, Ljiljana Filipović

   

POVEZANE VESTI

• DA LI SU DECA POSTALA LUKSUZ? Zbog siromaštva, sebičnosti i nebrige države, sve više Srba ne želi potomstvo

FACEBOOK KOMENTARI