ARHIVA
Objavio: smedia.rs 04.05.2012 | 15:07     Smedia preuzela: 04.05.2012 | 15:07

Srbi opet opsedaju Mađarsku: Segedin nas i hrani i leči!

0
11790
Srbi-opet-opsedaju-Madjarsku-Segedin-nas-i-hrani-i-leci
Kako vam se dopada novi Smedia sajt?
 
Odličan je
Ne sviđa mi se
Ne sviđa mi se izgled, ali mi se sviđaju tekstovi
Sviđa mi se kako izgleda, ali ne i tekstovi
Nemam stav
Potrošačima u Srbiji isplati se da hranu kupuju u susednoj Mađarskoj. Iako je PDV veći nego u Srbiji, kućna hemija i hrana u Mađarskoj jeftiniji su za 15 odsto. S media istražuje kako smo spali na „prehrambeni turizam“.Umesto zanimljivih turističkih destinacija i obilaska znamenitosti, Srbi sve češće „preko grane“ idu u nabavku osnovnih životnih namirnica. Od sira, kulena, šunke, deterdženata i sredstava za ličnu higijenu, pa sve do garderobe i tehnike, u šoping se sve češće ide sa pasošem. Jedna od koristi „belog šengena“!

U turističkim agencijama, cena jednodnevnog aranžmana za ovaj vid „prehrambenog turizma“ košta od 1.000 do 2.500 dinara. Polasci se organizuju iz Beograda i iz Novog Sada. Postoje čak i šoping ture kombi-taksijem, koje koštaju oko 2.000 dinara po osobi.

Sindikalne ture do Segedina

Ovaj trend prevazišao je ličnu inicijativu; sve je češći slučaj da se sindikati srpskih preduzeća i javnih ustanova organizuju za turu do Mađarske.

- Za 50 evra, najviše 100, napunite frižider! – kaže za S media portal Milica J. koja je upravo na ovaj način, sa svojim kolegama iz sindikata jedne zdravstene ustanove iz Beograda, trgovala u Segedinu. - U nekim prodavnicama razlika je drastična u odnosu na naše cene. Primera radi, cene hrane i kućne hemije niže su u proseku 15 odsto.

Ipak, ne pazari se samo hrana i kućna hemija; mnogi Srbi u Mađarskoj kupuju i lekove! Motiv je jasan: cene su niže za 20 odsto nego u domovini.

- Kupovala sam lekove koje koristim u hormonskoj terapiji. Njihov rok isticao je za dva meseca, pa je cena bila znatno niža. Naravno, snabdela sam se dozom koju sam iskoristila u predviđenom roku – objašnjava naša sagovornica.

Građanima koji žive bliže granici, isplati se da u kupovinu idu i dva puta mesečno.

Srbija pod trgovačkim monopolom

S obzirom da je PDV u Mađarskoj čak 27 odsto, a u Srbiji i dalje 18, nameće se pitanje kolike su u stvari zloupotrebe tržišta u Srbiji? Jer, isplati se preći Horgoš, platiti benzin i potrošiti vreme, a ipak ostvariti uštedu u kućnom budžetu.
„Afa“ – jedini porez koji Srbi vole
U Mađarskoj je neka roba oslobođena PDV-a, pa se sa računom koji premašuje iznos od 50.000 forinti (118,6 evra) može ostvariti (na mađarskoj granici) pravo na povraćaj takozvanog afa poreza. To je, uz niže cene u susednoj zemlji, dodatna ušteda svakome ko pazari u Mađarskoj.

- Srbija je pod trgovačkim monopolom i to je javna tajna – kaže za S media portal Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije. – Nijedan od svetskih top 10 trgovačkih lanaca još ne posluje u Srbiji. Među njima se nalazi i “Lidl”, koji još nije otvorio nijedan objekat kod nas, izgleda da samo skenira tržište. Sama reklama “Maxija” da trajno obara cene nešto već nagoveštava. Osim toga, poznato je da pojedine marže u Srbiji dostižu i 70 odsto, a sve pod parolom slobodnog tržišta. Pa nije slobodno, nego je monopolozivano!

U Bosnu po benzin, u Istanbul po “krpice”

Od ekonomiste Miroslava Zdravkovića saznajemo da putovanje u Segedin nije izuzetak.

- Poznato je da naši građani idu u Bosnu po benzin – kaže Zdravković za S media portal. - To je stvar lične inicijative i odnosa troškova i koristi. Za novac koji biste u Srbiji dali na nekoliko krpica, možete da otputujete u Trst, Veneciju ili Istanbul, kupite isto, obiđete grad, i još da vam se sve to isplati.
Tablete se prodaju i na pijaci
Rizična kupovina pečuraka na pijaci
Hrana na buvljaku

Prema Zdravkovićevim rečima, niže marže su u Makedoniji, BiH i Bugarskoj. Tamošnje stanovništvo hranu i kućne potrebštine plaća manje nego građani Srbije.

- Građani se informišu i organizuju; ako sam primetio da suvomesnati proizvodi koštaju kod nas dva ili tri puta skuplje, koristim priliku da te proizvode kupim u zemljama u okruženju - kaže Zdravković.

Hrana iz Mađarske na pijacama

Ova tematika zalazi i u polje sive ekonomije. Ima ljudi koji izdržavaju porodicu preprodajući na našim pijaca hranu i hemiju kupljenu u velikim mađarskim trgovinskim lancima.

Sirevi, kafa, čokolada... Sve je drastično jeftinije nego u srpskim radnjama. Na primer, 100 grama “Milka” čokolade na pijaci košta oko 70, a u prodavnici oko 110 dinara, pakovanje od 250 gr – na tezgi 240, u radnji 340 dinara!

Naravno, postavlja se i pitanje ispravnosti ovih proizvoda.
- U velikim lancima u inostranstvu imate velika sniženja na robu koja je blizu isteka roka trajanja. Preprodavci je kupuju, a pitanje je da li je taj rok već istekao dok se roba plasira na pijaci. Sledi, naravno, sumnja i u način na koji se ta roba skladišti – objašnjava Papović.

Papović: Diskriminacija potrošača

Prema njegovim rečima, kod trgovaca u Srbiji postoje i prikrivene marže, pa bi trebalo ispitati koji su to zavisni troškovi koji daju tako veliku cenu u manjim prodavnicama, a drastično nižu cenu u velikim marketima.

- To su klasične zloupotrebe. Većina ljudi ne može da priušti odlazak u velike markete, nema automobil, ne može da plati taksi i snabdeva se u malim marketima. Trebalo bi pogledati ko drži te male prodavnice. Pa, opet ti veliki lanci! Zakupili su sve markete na dobrim lokacijama – tvrdi Papović.

On smatra da je pravo pitanje kome je dozvoljeno da većem trgovinskom lancu dostavi svoju robu.

- Zakupci mnogih njiva i vlasnici klanica su sami trgovci. Kad oni imaju svoj proizvod, naravno da neće dozvoliti nijednom rataru da plasira svoj proizvod, jer on diktira cenu. Tu nema konkurencije. Pa još imamo i uvoz ratarskih proizvoda iz zemalja u okruženju, pa čak i sa Dalekog istoka. Domaći proizvođači se guše klasičnim monopolom – zaključuje Papović.

Jelena Brkić

Foto: Guliver/Thinkstock
comments powered by Disqus