Privatni zatvori u Srbiji - (ne)moguća misija (VIDEO)

Koliko je ideja o uvođenju privatnih zatvora dobra i da li ju je u Srbiji moguće sprovesti? „Za“ i „protiv“ privatnih zatvora, govore zaštitnik prava zatvorenika Miloš Janković i državni sekretar Slobodan Homen.

Srpska javnost poslednjih nedelja „bombardovana“ je vestima o hapšenju ljudi „s one strane zakona“, koji su „dolijali“ u inostranstvu. Uhapšeni su Arkanov ubica Dobrosav Gavrić, a posle njega i Luka Bojović, kojeg srpska policija naziva novim vođom „zemunskog klana“, i još trojica njegovih prijatelja...

Prava zatvorenika: Ombudsman ne štiti ubice, već ljude

Zaštitnik lica lišenih slobode Miloš Janković objašnjava da je država dužna da zatvorenicima obezbedi uslove za izdržavanje kazne koji su primereni čoveku. -Zaštitniku građana se čak stavlja na teret da brine o ubicama, pedofilima, o ljudima o kojima ne bi trebalo voditi računa – kaže Janković. -Te izjave su neodmerene; bez obzira šta je ko uradio, on će odgovarati, a država je dužna da im omogući odgovarajući smeštaj u zatvoru i zaštitu od bilo kog oblika torture. Janković poručuje da bi trebalo rasteretiti zatvore primenjivanjem alternativnih sankcija. Jedna od njih je rad u javnom interesu:-To je adekvatnija ustanova nego kućni zatvor. Sudovi mogu da primenjuju i uslovne otpuste, ako je to moguće, ako ne izreknu kaznu efektivnog zatvora, mogu da izreknu i uslovne kazne.

Zbog gabarita i kvalifikacije krivičnih dela koja su ih „proslavila“, procena je da bi njihova ekstradicija u Srbiju mogla da izazove haos u ovdašnjim zatvorima. Zbog toga se u sudskim krugovima čulo kako bi po bezbednost svih osuđenika, ali i građana, bilo najbolje otvoriti privatne zatvore, kakvi već postoje u svetu.

Ovu ideju oštro je odbacio državni sekretar u Ministarstvu pravde Slobodan Homen. On tvrdi da su ustanove za izvršenje krivičnih sankcija objekti od najvećeg bezbednosnog rizika. Zbog toga je, smatra Homen, jedino moguće da država rukovodi njima.

- Nezamislivo je da se takvi objekti nalaze u privatnom vlasništvu – decidan je Homen. - Nemoguće je zamisliti da pripadnici Službe obezbeđenja koje zapošljava Ministarstvo pravde i policija čuvaju lica u privatnim objektima. Još je manje zamislivo da obezbeđenje pritvorenika i zatvorenika bude povereno obezbeđenju koje ne zapošljava država.

Imamo 3.000 zatvorenika „viška“

Međutim, istina u koju prosečni građanin možda i nije najbolje upućen je da je situacija u domaćim zatvorima - poražavajuća. Kazamati u Srbiji odavno su tesni da prime sve osuđenike. U 29 ustanova ovog tipa nalazi se 11.300 zatvorenika, a procena je da su zatvorski kapaciteti drastično manji. Prema analizama Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, u Srbiji ima više od 3.000 osuđenika „viška“!

Evropski standardi nalažu da svaki zatvorenik polaže pravo na četiri kvadratna i deset kubnih metara prostora. Prema ovoj preporuci, domaći zatvori bili bi u stanju da prime tek trećinu u odnosu na postojeći broj izdržavaoca kazni.

Ombudsman: Razmotriti ideju privatnih zatvora

Vlasnici zatvora potplaćivali da bi dobili „klijente“!

Dvojica sudija iz Filadelfije priznali su da su primali mito od vlasnika privatnih zatvora da bi im „obezbeđivali“ mlade prestupnike. Tokom suđenja optuženi su priznali da su od nekih centara za pritvor maloletnika dobili više od dva miliona dolara kako bi određen broj maloletnika osudili na izdržavanje kazne u tim centrima. Privatni centri za pritvor maloletnika, zapravo, dobijaju subvencije od države radi kompenzacije troškova. Sudijama Marku Čavareli i Majklu Konahenu preti kazna od po sedam godina zatvora, prenele su agencije.

Broj zatvorenika kod nas se povećava u proseku za 1.000 svake godine, pa je izgradnja novih zatvora preka potreba.

Iako ideja o uvođenju privatnih zatvora ima niz manjkavosti, njeni zagovornici tvrde da su razlozi „za“ mnogo jači. Kao glavni argument navode poboljšanje uslova u prenaseljenim, crvotočnim zatvorima pod državnom kapom.

Zaštitnik prava zatvorenika Miloš Janković za S media portal kaže da bi ideju o otvaranju privatnih zatvora trebalo analizirati sa više aspekata.
- Međutim, smatram da Srbija danas nije u situaciji da to sprovede u delo. U tom smislu slažem se sa stavom gospodina Homena; danas je neprimereno govoriti o otvaranju privatnih zatvora – ocenjuje Janković.

On, takođe, upozorava i da nivo smeštajnih kapaciteta zatvora u Srbiji nije primeren čoveku.
- Ukoliko imate osobu koja je osuđena za krivično delo,a dugo je u neuslovnom zatvoru, šta možemo očekivati od nje kada izađe? Naše društvo će biti suočeno sa ljudima koji su odslužili kazne od pet ili deset godina zatvora, a za koje postoji opasnost da opet počine neko krivično delo. Vrlo je važno stvoriti tim ljudima određenu perspektivu – poručuje naš sagovornik.

Zatvorska industrija – unosan biznis

Siguran biznis

Korektivna kompanija Amerike (CCA) je najveći nacionalni upravitelj i vlasnik popravnih institucija. U više od 60 objekata drži oko 75.000 zatvorenika s trendom da se proširi na šest miliona pritvorenika, koliko ih je trenutno u američkim zatvorima. A takvih zatvorskih korporacija ima više. Kad se govori o trendu povećanja broja zatvorenika u privatnim zatvorima, onda se aludira na ponudu koju su biznis magovi sa Vol Strita dali državi SAD. Korporacija je ponudila 20-godišnji upravljački ugovor, uz garanciju da će popunjenost kapaciteta iznositi minimalno 90 odsto! Ova kompanija se odlično kotira na berzama, gradi sopstvene kaznionice i upravlja zatvorima koji su još uvek pod kontrolom države.

Zagovornici privatne zatvorske prakse pažnju javnosti usmeravaju ka njenim pozitivnim karakteristikama. Na prvo mesto stavljaju rasterećenje državnog budžeta. Navodno, privatnik mnogo racionalnije troši resurse, pa je isplativije za državu da privatnom preduzetniku plaća „držanje izgrednika iza brave“. Važnijim od toga zvuči podatak da bi u slučaju isplativosti ovog biznisa bilo otvoreno više zavoda za izdržavanje kazni, pa ne bismo imali problem sa prebukiranošću postojećih.

Isplativost je nesumnjiva; državni sekretar Homen obelodanio je da izdržavanje jednog zatvorenika košta 15 evra dnevno.

Međutim, u svetskim razmerama, u Americi i Velikoj Britaniji gde se primenjuje ova praksa, mnogo je više oštrih kritičara privatnih kazamata.



Privatizacija je krenula pre nešto više od tri decenije, da bi se vremenom stiglo do moćne industrijske grane, sa godišnjim budžetom od 23 milijarde dolara, za izdržavanje oko 2,4 miliona zatvorenika. Očigledno, na ovu oblast ne utiču ekonomske teškoće. Problem predstavlja što se, zarad otvaranja novih radnih mesta, dozvole za otvaranje novih privatnih zatvora maltene dele „i šakom i kapom“, čak i kada nisu ispunjeni neki od osnovnih bezbednosnih i kadrovskih preduslova.

Željko Milovanović – srpski rekorder u bežanju iz zatvora! (VIDEO) Zabela: Zatvorenici danima bez vode! Ombudsman opomenuo "Zabelu" zbog "suvih slavina"!

Privatne „korektivne agencije“, koje stoje iza tog posla, odlično prolaze na licitacijama za izgradnju, održavanje i funkcionisanje novih zatvora koji se uveliko podižu širom SAD.

„Šta je danas naša najprofitabilnija industrija? Oružje, nafta, kompjuterska tehnologija? Svi oni nude investitorima obećavajuću zaradu, ali, sve kad se sabere, u našoj ekonomiji nema sektora u koji se toliko ulaže i koji praktično garantuje tako velike i dugoročno sigurne dividende, kao što je to slučaj sa privatnom zatvorskom industrijom“, kritika je koja je iz američkog Senata upućena na račun biznisa sa privatnim zatvorima.

Jelena Brkić

Pretraga po temi: Zatvor, Privatni zatvori, Slobodan Homen, Ombudsman, Sretko Kalinić, Luka Bojović

Podeli ovu vest sa prijateljima na FACEBOOK-u.            

POVEZANE VESTI

• Pogledajte 10 najneverovatnijih zatvora na svetu! (FOTO, VIDEO)
• Kada će Srbija dobiti DNK bazu pedofila?
• "Oj, Kladušo, ne treba ti Švabo, stiže tebi Fikret Abdić Babo!“ (FOTO, VIDEO)

FACEBOOK KOMENTARI