Zabranjene knjige: Od Njegoša do Agate Kristi! (VIDEO)

Cenzura i dalje funkcioniše u mnogim zemljama. Među zabranjenim knjigama su bile, ili još uvek jesu, i „Alisa u zemlji čuda“, „Haklberi Fin“, „Gorski vijenac“, „Doktor Živago“...

Pisana reč na udaru je od pamtiveka. Od antičkih filozofa do Tvitera, sloboda izražavanja u okovima je vlastodržaca, religijskih poglavara i fanatičnih ideologa. Iako je zabrana ponekad opravdana zbog pozivanja na versku, nacionalnu i polnu mržnju, uglavnom je reč o samovolji „majstora cenzure“, koji i u najbenignijim rečenicama pronalaze „skrivene poruke“. Amerikanci su svuda videli „crv komunizma“, komunisti su osuđivali „zapadnjačku dekadenciju“, a isto rade i verske vođe u islamskim zemljama.

Agatini crnci – sada vojnici
Reč “nigger” smatra se rasističkom. Sud u Njujorku je pre nekoliko godina zabranio upotrebu ove reči, pa čuvena pesmica iz knjige Agate Kristi počinje ovako: “Deset malih vojnika otišlo je na večeru, jedan se ugušio i ostalo ih devet”.

Borci za ljudska prava „udarili su“ i na remek dela svetske književnosti zbog „nepogodnih naziva“ ili tematike. Zbog toga je u Americi zabranjena „Čiča Tomina koliba“, a sjajni krimić „Deset malih crnaca“ preimenovan je u „I onda niko nije ostao“. Iako knjiga nema rasističku tematiku, našla se na udaru 2001, pa su „mali crnci“ eliminisani i iz čuvene pesmice u toj knjizi. Njih su, slučajno ili ne, zamenili „mali vojnici“.

Ljubav, seks, nepristojni opisi

Amerika je tokom prethodna dva veka okrenula leđa i „Dekameronu, zbog „prljave tematike“, ali i Volterovom „Kandidu“ i „Ljubavniku Ledi Četerli“. Među poznatim delima koja su zabranjena izdvaja se i „Kvaka 22“, kao i „Uliks“ Džejmsa Džojsa.

U Rusiji nisu samo zabranjivali, već su i kažnjavali autore „spornih“ dela. KGB je do iznemoglosti progonio Borisa Pasternaka zbog fenomenalnog „Doktora Živaga“. Ništa bolje nije prošao ni Aleksandar Solženjicin zbog kritika Staljina i komunizma.

Arapsko „bogohuljenje“

I dok su Ameri i Rusi zabranjivali iz ideoloških ili „demokratskih“ razloga, arapski svet traži „dlaku u jajetu“ kako bi sprečio prodor zapadnih uverenja koja bi narušila tamošnja moralna shvatanja.

Zbog svinje koja govori i životinja koje pozivaju na bunt, Ujedinjeni Arapski Emirati zabranili su Orvelovu „Životinjsku farmu“, u Libanu „Dnevnik Ane Frank“ smatraju delom koji predstavlja Jevreje u pozitivnom svetlu, a hit serijal o Hariju Poteru osuđuje se zbog veštičarenja.

Aforizmi Rastka Zakića
Mi smo pod Turcima izdržali 500 godina, Turci pod nama ne bi mogli toliko! Radnička klasa je kostur našeg sistema! Vođu smo birali između sebe, a hteli smo da bude mudriji od nas!

Tu nije kraj suludoj cenzuri. Da teška reč „ubija“, mislio je i vrhovni iranski vođa Ajatolah Homeini koji je pred kraj 80-tih godina bacio fatvu na Salmana Ruždija zbog kritike islama.

JU-cenzura

Ni Balkan nije zaostajao. Iako zvanično Jugoslavija nije bila iza „čelične zavese“, ona je bila opšte prisutna nad štamparskim presama. Naime, komunistički cenzori bili su strah i trepet na prostoru bivše SFRJ. Njihov zadatak bio je da očuvaju literarno bratstvo i jedinstvo, kao i lik i delo „najvećeg sina Jugoslavije“ Josipa Broza Tita. Služba Državne bezbednosti je tako 1963. sprečila izdavanje „Krivudave reke“ Živojina Pavlovića.

Najduže reči na svetu su...? (VIDEO+FOTO) Srbi i strani jezici: Parle vu ingliš? (VIDEO)

Tri godine kasnije istu sudbinu doživeo je i „Moderni rečnik srpskohrvatskog jezika“ Miloša Moskovljevića. Zbog prokineske politike, neprijateljske propagande i širenja laži sud je 1967. zabranio izdavanje „Poruke Čoveku i Čovečanstvu“, Aleksandra Cvetkovića. U Kraljevu je iste godine spaljeno celo izdanje knjige „Na ljutu ranu, na ljutu travu“ Rastka Zakića, koji je apsolutni rekorder po broju zabranjenih knjiga. Najpre komunista, a onda disident Milovan Đilas zbog svojih je književnih „ispada“ proveo u zatvoru čak 13 godina!

„Gorski vijenac“ kao simbol etničkog čišćenja?!

Iako se cenzura ne praktikuje od pada komunizma i početka višestranačkog sistema, pojedina dela i dalje uzburkuju javnost na ovim prostorima.

Knjiga nacističkog vođe Adolfa Hitlera „Majn kampf“ zabranjena je u većem broju zemalja zbog pozivanja na istrebljenje Jevreja. U nekoliko država zabranjena je i Nabokova „Lolita“ zbog neprimerenih erotskih motiva. Sa druge strane, na listi zabranjenih su se tokom prethodna dva veka našli i benigni Haklberi Fin, Tom Sojer, Alisa u zemlji čuda, ali i Madam Bovari, Za kim zvone zvona, Majstor i Margarita...

Zbog, kako se navodi, „nacionalističkih poruka“, bivši visoki predstavnik za BiH Karlos Vestendorp zabranio je 1998. „Gorski vijenac“.

On je tada naveo da knjiga Petra Petrovića Njegoša predstavlja „začetak ideje o etničkom čišćenju na balkanskim prostorima, jer su uz njegove stihove svojevremeno proterani Turci Osmanlije sa Balkana”.

D.M.

Pretraga po temi: Zabranjene knjige, Gorski vijenac, Agata Kristi, Salman Ruždi

Podeli ovu vest sa prijateljima na FACEBOOK-u.            

FACEBOOK KOMENTARI