Svetski prvak u bodibildingu: „Ne odričem se jaja i slanine“ (VIDEO)

U svet bodibildinga Nikola Kovačević ušao je bez ličnog trenera, vežbanja u teretani i posebnog načina ishrane. Uprkos tome, postao je prvak sveta.

Nikola Kovačević (20) detinjstvo je proveo u rodnom Banatskom Karađorđevu, udaljenom tridesetak kilometara od Zrenjanina. Najranijeg doba seća se kroz sinergiju mirisa sena, zemlje i kolača iz mamine kuhinje.

Saša Basorović - Ovo je pravi srpski genije! (VIDEO) Ispovest privatnog detektiva: „Saznala da je muž vara sa ljubavnikom“ (VIDEO) Goran Belojević: Univerzitetski profesor svira rok! (VIDEO)

-Bio sam jako nestašno dete – priča Nikola Kovačević zvani Džoki za S media portal. - Danas kažu, hiperaktivan! Uvek sam negde trčao, žurio... Sećam se ludih trka na biciklu, kao i omiljene igre, penjanja na drveće. Mogao sam da se popnem na najviše drvo u kraju za par sekundi! To mi je pomagalo da ponekad ukradem koju komšijsku voćku, a da niko ne primeti.

„Džudo ima malo akcije“
Pred kraj osnovne škole Nikola je počeo da trenira džudo. Taj sport je bio dovoljno zahtevan da bar za neko vreme umiri temperament našeg sagovornika. Skoro pet godina je intenzivno trenirao i išao na takmičenja, a onda se okrenuo nekim novim izazovima.



-U jednom trenutku mi je postalo dosadno – priseća se sagovornik S media portala. - Činilo mi se da provedem skoro ceo trening u vežbama zagrevanja, a najuzbudljiviji deo, konkretna borba, traje par minuta. Bilo mi je potrebno više akcije. Napustio sam taj sport, iako sam imao par medalja u svojoj kategoriji i za svoj uzrast.

„Devojke vole mišiće“
O bodibildingu kao vrsti sporta nikad nije razmišljao. Želja za dizanjem tegova se javila kada je shvatio da „devojke vole mišiće“. U Nikolinom selu ne postoji nijedna teretana a za prave tegove nikada nije imao novca, pa je svoje prve sprave sam napravio.

- Želeo sam da malo „doteram“ svoje mišiće. Počeo sam da rekreativno dižem tegove. Inspiracija su mi bile devojke – mangupski namiguje Nikola i dodaje:
- Lepo je videti da te devojke gledaju. I tako sam počeo da vežbam u našoj staroj kući, u početku samo koristeći dve stolice. Radio sam 'propadanje'; benč klupa bila mi je obična daska, a od osovine za konjska kola i dva valjka od poljoprivredne mašine za valjanje žita napravio sam tegove.

„Ne odričem se domaće kuhinje“

Dok je putovao na svetski šampionat, Nikola je zbog svojih navika izazvao opšte zaprepašćenje svih saputnika. - Mnogi ne znaju da takmičari drže određene dijete i po 14 nedelja. U tom periodu jedu samo pirinač i pileća prsa, a 24 sata pred sam dan takmišenja ne piju tečnost. Tako telo nema masnoća i isušena je koža, pa su mišići izraženiji. Ja jedem sve i pijem vodu. Na dan takmičenja jedem jaja i slaninu, a pijem i tečnost. Kad su ostali takmičari videli kako se hranim, bili su zapanjeni. Nikad nisam držao nikakvu dijetu, niti bih se ikada odrekao mamine kuhinje i domaće kobasice. Možda je u domaćoj hrani ključ mog uspeha – smeje se naš šampion.

"Sine, je l' te boli?"
Roditelji su sa negodovanjem posmatrali kako Nikola svakodnevno vežba. Čak ni brat i sestra nisu blagonaklono gledali na njegov novi hobi. Porodica jednostavno nije volela „mišiće“. Ali drugari iz kraja su navraćali i vežbali zajedno sa njim.

-Vežbao sam svaki dan, čak i vikendom. Nisam imao nikakvo predznanje o načinu vežbanja. Kod mene je to bilo stihijski. Vežbao sam sve vežbe, za sve grupe mišića svaki dan, što se u profesionalnom svetu ni slučajno ne radi. Vežbanje je za mene bila zabava. Znao sam da posle treninga uđem kod mame, a ona bi me uporno pitala da li me boli. I danas misli da me telo boli i nikako da joj objasnim da me ništa nije, da mi prija kad odradim naporan i dobar trening – prepričava naš sagovornik.

Od „Ličkog višeboja“ do bodibilding kluba
Dugo već Nikola učestvuje na takmičenju „Lički višeboj“, koji se održava svake godine u Apatinu. Prošle godine u avgustu su ga baš tu primetili iz bodibilding kluba „Bemiki“ i ponudili da se takmiči za njih.

-Prvak sam u brzini penjanja uz osovinu. Ljudi iz „Bemiki“ kluba su mi ponudili da postanem njihov član kad su videli muskulaturu mog tela. Bili su fascinirani činjenicom da nikad nisam trenirao u nekoj teretani, a da imam takvo telo. Nakon dve sedmice u klubu poslali su me na državno takmičenje. Možete zamisliti kako je moj prvi nastup izgledao! Nisam znao nijednu pozu! To takmičenje je za mene ličilo na neki čas o postavljanju tela da bi se istakli mišići. Iako sam bio pravi amater, i imao neku kremu koja je posle tri minuta spala, osvojio sam drugo mesto. Od pobednika sam imao lošiji nastup, a kako i ne bi kad sam sve vreme gledao šta drugi rade i imitirao ih – duhovito objašnjava Nikola.

„Istovarom bala sena zarađujem za džeparac“
Nikola je završio Srednju ugostiteljsku školu. Živi kod roditelja i ne radi. Pošto porodica živi od poljoprivrede, on pomaže u obavljanju svih poslova na imanju. Kada je vreme kosidbe, radi na utovaru i istovaru bala sena. Dnevno rukama prenese 1.000 bala, čija se težina kreće od 20 do 25 kilograma. U šali kaže da je to dobra vežba za leđa, ali i odličan džeparac kad dođu zimski dani.

Titula svetskog šampiona - veliko iznenađenje
Na prvom nastupu Nikolin izgled je privukao pažnju predstavnika NABBA saveza, koji su mu ponudili da ide kao jedan od predstavnika Srbije na Svetsko prvenstvo u Grac.

-Ponudili su mi da idem, ali o svom trošku. Nisam znao da li ću pronaći novac, jer je bio kratak rok za pripreme i traženje sponzora. Moja tetka, očeva sestra, dala mi je novac za put. I tata je pripomogao, iako nikad nije odobravao što dižem tegove. Sećam se da mi je rekao: „Idi da vidiš svet, nikad nisi išao u inostranstvo, a ovo ti je prilika“. Niko nije očekivao da ću postići novi uspeh. Od mog učlanjenja u klub do osvajanja titule svetskog šampiona nije prošlo ni dva meseca. I samog sebe sam iznenadio – tvrdi mladi bodibilder.

„Roditeljima zahvaljujem na genetici“
Nikola je u Austriji postao svetski prvak za juniore u kategoriji "performans". Njegov uspeh je po mnogo čemu neobičan i iznenađujući.

-Kada su izgovorili moje ime, u prvom trenutku nisam uopšte mislio da se radi o meni – iskren je Nikola dok se priseća svog nastupa na svetskom šampionatu. - Po povratku, nisu mi verovali da sam postigao takav uspeh. Morao sam da donesem pehar u klub, da bi mi poverovali...

„Svi smo sportski građeni“
- U porodici svi imamo sportsku figuru. Moj brat je bio uspešni karatista, pa bi se moglo reći da je njegovo telo oblikovao sport, ali tata se nikada nije bavio sportom, osim ako se poljoprivreda ne računa u sportsku disciplinu – smejući se kaže Nikola i dodaje: – Izgleda da imamo genetske predispozicije, pa nam je koža tanka a mišići izraženi.

Sagovornik S media portala objašnjava da takmičar u bodibildingu mora da posveti godine rada i truda na pripremama, da bi uopšte mogao da bude spreman za nastup na takmičenju:

-U ovom sportu puno je odricanja, vežbanja, dijeta, uzimanja raznih dopinga samo da bi se postigao uspeh kao moj. A ja sam to postigao bez nekog većeg napora! Izgleda da je kod mene genetski kod imao presudnu ulogu u osvajanju „vrha sveta“, pa zato zahvaljujem roditeljima što su mi podarili ovu „žilavost“!

Tatjana Vrećo

Pretraga po temi: Ljudi oko nas, Svetski juniorski prvak u bodibildingu, Bodibilding, Lički višeboj

Podeli ovu vest sa prijateljima na FACEBOOK-u.            

POVEZANE VESTI

• Srbi rekorderi: „Kolubarski vez“ takmac za "Ginisovu knjigu rekorda"! (FOTO + VIDEO)
• Klovn Danko: Teolog koji zasmejava decu (VIDEO+FOTO)
• Srpkinja koja je zadivila ruske naučnike: Stidimo se popare, a ona nas je održala!
• Ispovest komuniste nostalgičara: Nekad smo bili na vrhu sveta, danas ne postojimo!
• Upornost se isplati: Upoznajte čoveka koji je pronašao čak 232 pretka!

FACEBOOK KOMENTARI