Kruna dvogodišnje turneje „Svet je lep kada sanjamo“ Zorana Kikija Lesendrića i „Pilota“ desiće se 2. oktobra u „Beogradskoj areni“. Beogradski rok muzičar, kompozitor i producent Kiki, za naš list kaže da nema tremu pred veliki beogradski koncert, na kojem će kao predgrupa nastupiti riječki sastav „Fit“. Imao bi, veli, da je prvi, ali prvi se desio prošle godine na „Bir festu“ koji smatra „ličnim Vudstokom“.

Posle nastupa na „Egzitu“ pre dve godine, Kiki je priželjkivao da „Piloti“ sviraju što više koncerata kako bi se bend uigrao (do sada ih je bilo 68), a da poslednji na turneji bude Beograd. Ideja Rake Marića je bila da nastupe u „Beogradskoj areni“. Na pitanje nije li ova prestižna dvorana, možda, preveliki zalogaj, Kiki Lesendrić nam odgovara:

- Ona uvek može da bude prevelika. Hajde, sad da ne iznosim podatke koje znam, kako su moje kolege prolazile u „Areni“...

* Pa zna se za čije su koncerte karte bile deljene šakom i kapom...

- To nama nije cilj. Više sam bio u frci prošle godine kada smo svirali u novosadskom „Spensu“ i napunili ga lako, iako to niko nije uradio poslednjih deset godina. Taj koncert mi je povećao apetite. U Srbiji je, nažalost, nestabilno tržište. Ljudi su navikli na besplatne koncerte i karte. Teško je prodati disk i navući nekog da kupi ulaznicu za koncert. Zato mi je ideja bila da karta bude jako jeftina, od 600 dinara. Moja publika su tinejdžeri ili studenti i odlično znam koliko oni imaju. Ja bih voleo da imam publiku Vlade Georgieva, one devojke koje idu na splav i nije im problem da ostave dve-tri hiljade dinara. Nažalost, nemam, moji su sirotinja, studenti i đaci. A ja ne želim da zarađujem na njima.

* I na turneji su vam cene karata bile simbolične. Zašto uopšte svirate koncerte kad ste svesni da ne možete da zaradite na njima?

- Digao sam ruke od rokenrola. Ovde mora da se radi pet rokenrolova da bi mogao da živiš. Ne znam, to je kao kada su pitali Marijana Beneša kad je izgubio oko, zašto boksuješ. „Otkud znam, zato“, odgovorio je. Okej je da uradimo „Arenu“ i da vidimo kako stojimo u Beogradu. Video sam na „Bir festu“ da me vole, bilo je sto hiljada ljudi i stvarno super atmosfera, a sad ćemo da vidimo da li ti što me vole hoće da mi plate kartu. Takođe mi je zanimljivo da vidim hoće li da plate kasnije kartu za „Parni valjak“, koji je četiri puta skuplji od nas. Možda „Valjak“ vole više nego mene, i to je okej, ali me zanima da li cena karte može da utiče na posetu.

* Šta je presudilo da se iz Grčke, gde ste sasvim lepo i udobno živeli od komponovanja za njihove pevače, vratite u Srbiju i da ponovo počnete iz početka?

- U Grčkoj uglavnom radim za njihove Seke i Cece, i poneki pop bend. Ali, kad neko ima cigansko srce kao ja, pa izađem na binu sa njima da otpevam nekoliko pesama i vidim 20.000 ljudi ispred sebe, poželim da je to samo moja publika. Na nagovor Mlađana Dinkića otpevao sam njegov demo „Oltar“ i tako se vratio iz dobrovoljne penzije. Nema tu velikih očekivanja kad imaš 50 godina i kad ponovo počinješ. Kad kreneš iz početka da se zoveš Kiki Lesendrić.

* Jeste li skup kompozitor?

- Šijem po meri, nemam konfekciju „Ateks“ ili „Đorđo Armani“. Najviše volim da nekog vidim kakav je, pa da onda napišem pesmu. Pretpostavljam da sam skup kad se uračuna i Marina Tucaković i aranžmani. Onda jedna pesma dođe dosta. A može da bude i džabe. Recimo, Dženanu Lončareviću sam napisao „Nikome ni reč“ za izvesnu svotu koja mu se možda činila velikom, ali mu je donela sto puta više nego meni. Ili Ana Nikolić za „Romale romali“, koliko god da je platila, zaradila je mnogo više na pesmi nego ja. Moj stav u životu je ili radim džabe ili za pare. Za prijatelje je besplatno, ili uradim za lovu, za koju mislim da je okej. I to variram. Ciganija. Volim da se cenjkam, ono, kao, koliko imaš, je l’ može? Ajde, može (smeh).

* Da li vam Dinkić naplaćuje pesme?

- Ma kakvi, Mlađa ne naplaćuje pesme. Kažem mu da kao član mog benda, pošto je pridruženi, četvrta gitara, dobija svoj honorar, kao i svi. Ali, on neće da ga uzme. Radi kao ministar, dobija platu i neće. Šou je. Ima osećaj za detalje, čuje muziku i dragoceno je imati ga uz sebe. Kritikuje me, ali nikad reda radi. Uvek s razlogom. Ja sam lenja buba, ne bih možda ni pevao, snimio bih neki singlić, ko zna šta bi se desilo. Verovatno bi sve propalo. Ali on je taj koji tera: „Hajde, hajde, vežbajte, raštimovali ste se, dobri ste...“ Svirao je sa nama pet-šest ozbiljnih koncerata na turneji. Treba imati hrabrosti za to. Skupi se 15.000-20.000 ljudi. Mnogi ga ne vole. On izađe na binu mrtav-ladan, znajući da može da leti flaša, što mu se sa nama nijednom nije desilo. U Beogradu neće svirati, jer ne želi da na mene navuče ljubomoru ljudi.

* Sigurna sam da ste čuli komentare da vas Dinkić finansira?

- Mislim da bi Dinkić vrlo rado pogurao sebe i na koncertu imao sto hiljada ljudi kad treba, ali ne može. Ne možeš ti nikog da nateraš da te voli ili ne voli. Raka Marić i ja znamo najbolje koliko nam je Dinkić pomogao da napravimo koncert u „Areni“ i koliko mi je dupe u procepu da bih došao na nulu. Nije ništa! Od države ne uzimam ništa. Mlađa najviše što mi daje, daje mi svoje pesme.

* Novi studijski album radićete sa Stivom Pauerom, jednim od pet najboljih svetskih producenata, čuvenog po saradnji sa Robijem Vilijamsom?

- Imam 19 demo snimaka, što je dovoljno za dupli album. Jedini problem je što nemam tekstove. Da pesma bude kompletna, mora da ima i oca i majku. E, meni fali otac. Demo zvuči odlično, skoro mi se nijedna pesma ne izbacuje, a moraću. Imam nekoliko koje bi mogle da budu zanimljive Bajagi i Đoletu Balaševiću, pa ću tražiti pomoć prijatelja. Album ćemo raditi u tri studija: u mom beogradskom, kod Kostasa Kalimerisa na Santoriniju, koji mi ga daje džabe i kod Stiva u Londonu. Proleće bi bilo idealno za objavljivanje albuma.

* Poslednjih godina moderno je da se ponovo okupljaju stari rok bendovi. „Električni orgazam“ predstavio je novi album, slavi se 30 godina „novog talasa“... Vaš komentar?

- Očigledno da bez matorih nema ništa. Voleo bih da se pojave neki novi „Rolingstonsi“ ali ih, nažalost, nismo videli. Matori bendovi imaju prednost - veliki repertoar. Drugačije je kad dođeš na koncert benda koji ima nekoliko hitova. Zato se „Orgazam“ odlučio na povratak. Možda su na mom primeru videli da je moguće da se napravi turneja i da te klinci zavole. Baš sam sreo Gileta pre neki dan, kod mene na pijaci na Banovom brdu. Dao mi je disk i ja sam srećan zbog njih.

* ZAŠTO niste bili u žiriju na Zaječarskoj gitarijadi, iako ste najavljeni?

- Pitali me dan za dan, a imao sam zakazan koncert te noći u Paraćinu. „Piloti“ su u Zaječaru svirali četiri puta, kad je gitarijada bila najjača i kad su se koncerti dešavali na stadionu. Teško je tamošnju publiku dići na noge. Možda su se umorili. Iako zaječarska publika ima definisan stav prema hevi zvuku i što je ove godine bilo mnogo bajkera, mi smo odlično prošli. Uvek smo tamo dobro prolazili, jer kad ljudi vide tri gitare, kao „Iglsi“, znaju šta ih očekuje.