Za Fibromialgiju ili sindrom difuznog idiopatskog mišićno-skeletnog bola još nije utvrđen uzrok nastanka. Oni koji pate od ovog sindroma osećaju bol duboko u telu, mišićima i kostima. Jačina bola je subjektivna, a osećaju je sa obe strane tela, u rukama i nogama.

Simptomi fibromialgije se mogu pojačati u zavisnosti od doba dana - ujutro, kasno poslepodne i veče su često najgore vreme, dok je period od 11 do 15 časova najizdržljiviji za osobe sa ovom tegobom. Simptomi se mogu pogoršati zbog umora, napetosti, neaktivnosti, promene vremena, hladnoće ili izloženosti promaji, hormonskih promena (neposredno pre menstruacije ili za vreme menopauze), stresa, depresije, ili drugih emocionalnih faktora.

Simptomi fibromialgije:
* Hronična bol u mišićima, grčenje mišića ili stezanje, slabost u udovima, grčevi u nogama
* Umeren ili težak umor i pad energije
* Nesanica ili buđenje sa osećajem umora kao da niste ni spavali
* Ukočenost posle buđenja ili posle boravka u jednom položaju duže vreme
* Teškoće u prisećanju, koncentraciji, obavljanju jednostavnih mentalnih zadataka
* Bol u stomaku, nadutost, mučnina, zatvor koji se naizmenično smenjuje sa prolivom
* Napetost ili migrena
* Osetljivost čeljusti i lica
* Osetljivost na mirise, buku, svetlo, lekove, određenu hranu i hladnoću
* Osećaj teskobe ili depresije
* Obamrlost ili bockanje na licu, rukama, šakama, nogama ili stopalima
* Veća ili češća potreba za mokrenjem
* Smanjena tolerancija za vežbanje i bolove u mišićima posle vežbanja
* Osjećaj oticanja (bez stvarnog oticanja) u rukama i nogama
* Bolne menstruacije
* Vrtoglavica

Više od 11 sati rada pogubno za srce Evropljani žive duže i bolje Krpelj nas vreba iz trave

Dijagnoza i lečenje fibromialgije
Ukoliko osetite hronične bolove u mišićima i neprestano ste izuzetno umorni, što pre zakažite pregled kod lekara. Ako se stanje ne dijagnostifikuje i leči u ranoj fazi, simptomi mogu da se pojavljuju do kraja života, ili nestaju da bi se pojavili se posle nekoliko meseci. Da bi se postavila dijagnoza fibromialgije pacijent mora imati bolove na najmanje 11 od 18 standardnih osetljivih tačaka.

Fibromialgija nije kobna bolest i ne pogoršava se tako brzo, ali čini da se osećamo depresivno što obično dovodi do poremećaja spavanja, umora pa time i još jačeg bola. Glavni cilj terapije je da se smanji napetost koju bolest izaziva kod bolesnika. Važno je sprovesti postupni program za jačanje kardiovaskularnog sistema, za šta je dobro plivanje. Drugi oblik lečenja je savetovanje i lečenje psihologa, pojedinačno ili u grupi. Ponekad je dovoljno upotrebiti specijalni jastuk koji održava pravilan položaj vrata za vreme sna.



 

Izvor: S media, D.B.