ARHIVA
Objavio: smedia.rs 30.11.-0001 | 00:00     Smedia preuzela: 12.04.2009 | 00:00

Čest i ozbiljan poremećaj kod dece o kojem roditelji malo znaju

0
3072
Cest-i-ozbiljan-poremecaj-kod-dece-o-kojem-roditelji-malo-znaju
Kako vam se dopada novi Smedia sajt?
 
Odličan je
Ne sviđa mi se
Ne sviđa mi se izgled, ali mi se sviđaju tekstovi
Sviđa mi se kako izgleda, ali ne i tekstovi
Nemam stav
Preteranu živahnost deteta roditelji često olako zanemaruju misleći da njihovo dete jednostavno "samo ima puno energije" . Ono što mnogi ne znaju to je da se možda radi o dijagnostifikovanom poremećaju, i da se u skladu sa time vrlo pažljivo i promišljeno hiperaktivnom decom treba baviti.ADHD (Attention Deficit Hyperactivity Disorder), odnosno poremećaj pažnje uz hiperaktivnost kod dece se javlja najčešće između treće i dvanaeste godine života. Deca sa ovim poremećajem, najčešće karakterisana kao živa ili nemirna, imaju ozbiljan problem. Deca koja su stalno u pokretu, vrpolje se, ne sede mirno za vreme obroka, teško održavaju prijateljstva ili su u kasnijoj, školskoj dobi društveno nezrela, nemaju prijatelja i imaju lošu reputaciju među vršnjacima, verovatno pate od poremećaja hiperaktivnosti.

Stručnjaci upozoravaju da mnoga deca sa poremećajem pažnje i hiperaktivnosti imaju vrlo malo prijatelja i na njih se često gleda kao na drugu vrstu. Njihovi su problemi rezultat impulsivnosti i kratkog trajanja pažnje, zbog kojih nisu u stanju da nauče socijalna pravila niti da prepoznaju socijalne znakove i poruke. Ta deca su često bolno svesna svoje izolovanosti, odbačenosti i nesposobnosti da zadrže prijatelje. Pokušavaju to da promene ali ne znaju kako i nisu u stanju da to učine sami.

Iako jednim delom krivca za ovaj poremećaj možemo tražiti i u genetskom nasleđu, stručnjaci se slažu kako ADHD može biti povezan s razvojnim problemima deteta, a najčešćim uzrokom poremećaja smatra se neravnoteža u materijama koje šalju poruke u mozak što dovodi do poteškoće „filtriranja“nadražaja iz okoline čiji krajnji rezultat je dečija nemogućnost odvajanja bitnih od nebitnih nervnih informacija.

Hiperaktivna deca moraju videti posledice svog ponašanja koje su predvidljive, konzistentne i jasne te dobijati povratnu informaciju češće i brže nego ostala deca, ako želite da ostvare kontrolu nad svojim ponašanjem. I sekundarne nagrade (npr. pohvale) i primarne nagrade (npr. igračke ili privilegije) moraju se davati češće kada su hiperaktivna deca kooperativna ili uspešna. Roditelji treba da imaju na umu da ovakva deca verovatno ređe dobijaju pozitivne reakcije od njihove braće ili sestara pa se moraju dodatno potruditi da održe balans u pohvalama.

Stručnjaci ističu da ako se prema detetu ne pokazuje pozitivna pažnja, ono će se potruditi da bude primećeno na način da svojim ponašanjem privuče negativnu pažnju. Ako su posledice takvog ponašanja pozitivne za dete, tj. ako ono skrene na sebe pažnju pa makar i negativnu, povećaće se verovatnost pojavljivanja takvog ponašanja.Ali, ako se na nepoželjno ponašanje nije reagovalo i ako dete ne dobije pažnju, verovatno je da se ono više neće pojavljivati.

Hiperaktivna deca sposobna su pobuditi najgore u nama- kažu roditelji hiperaktivne dece, što često dovodi do toga da se roditelji osjećaju krivima zbog vlastitih grešaka. Zamenite te osećaje iskrenom procenom roditeljskog funkcionisanja i toga dana hrabro nastavite dalje- preporučuju stručnjaci.

Kako se ponašati u konkretnim situacijama?

Nikad ne zaboravite da pohvalite dete neposredno nakon što je poželjno reagovalo u datoj situaciji , uvek ga za to nagradite osmehom, zagrljajem ili poljupcem; bitno je da je pohvala konkretna i specifična. Nemojte se suzdržavati od pohvala pred drugom decom, prijateljima ili porodicom.

Razgovarajte sa detetom i dajte mu do znanja da je voljeno, držite se ustaljenog dnevnog rasporeda, neka uvek u isto vreme ustaje, odlazi u školu, jede i sl, a ukoliko primetite da se dete agresivno ponaša (što je neretko slučaj kod ovog poremećaja), udaljite ga iz rizične situacije i dajte mu vremena da se smiri te mu mirno objasnite u čemu je pogrešilo i zašto je njegova reakcija neprimerena. Kad dete izgubi kontrolu nemojte ga kažnjavati ili gubiti živce, zapamtite, koliko god se takve situacije činile napornima, smirite se i ignorišite ga. Dete koje je stalno u kazni na kraju će se obeshrabriti i prestati sa pokušajima da bude „dobro“.

Takođe, izbegavajte stresne i rizične situacije. Ne vodite dete u prodavnicu, ako znate da je među rafovima „nemoguće“, radije idite sami, a izlet u šoping detetu prećutite. Lekari takođe preporučuju sportske aktivnosti gde dete može ispucati višak energije, ali gde ima i mogućnost da prihvati zajedništvo koje postoji medju članovima ekipnih sportova. Osluškujte šta dete voli da radi i vodite se prema njegovim željama ili potrebama, ali razumno i prilagođeno i njemu i ostatku porodice. Srećno!
comments powered by Disqus