ARHIVA
Objavio: smedia.rs 30.11.-0001 | 00:00     Smedia preuzela: 17.08.2010 | 00:00

Šta dovodi do moždanog udara i koji su simptomi

0
11341
Sta-dovodi-do-mozdanog-udara-i-koji-su-simptomi
Kako vam se dopada novi Smedia sajt?
 
Odličan je
Ne sviđa mi se
Ne sviđa mi se izgled, ali mi se sviđaju tekstovi
Sviđa mi se kako izgleda, ali ne i tekstovi
Nemam stav
Za moždani udar je karakteristično da se događa brzo i neočekivano, ali je zapravo reč o kulminaciji dugotrajnog procesa, jer se promene na krvnim sudovima u mozgu dešavaju tokom godina.Fizička aktivnost i pravilna ishrana mogu da spreče moždani udarKako nastaje
Najčešće zbog poremećaja cirkulacije u mozgu (80 odsto slučajeva) ili zbog pucanja krvnog suda (20 odsto slučajeva). Uzrok je stvaranje krvnog ugruška u srcu, vratnoj arteriji ili aorti (žili kucavici) koji dospeva do mozga, gde začepljuje krvni sud. I suženje moždanih arterija može da izazove moždani udar. Usled začepljenja ili suženja krvnog suda, regija koja se nalazi iza suženja više ne dobija dovoljno krvi, odnosno kiseonika.


Po čemu se prepoznaje

Simptomi moždanog udara su zapravo očigledni i uglavnom se javljaju iznenada. Najčešće dolazi do oduzimanja polovine tela ili samo jedne ruke ili noge, a sve to može da bude praćeno osećajem utrnulosti u tim udovima. Osim toga, mogući su poremećaji govora i vida, vrtoglavica i jaka glavobolja. Međutim, u većini slučajeva nema bola, što je i glavni razlog što mnogi pacijenti i ne žure u bolnicu. Pri tom je kod moždanog udara, kao i kod infarkta, od presudnog značaja brza lekarska intervencija. Ako se odmah ne primeni odgovarajuća terapija, nervne ćelije odumiru iz minuta u minut. To znači da je još u kolima hitne pomoći neophodno preduzeti sve mere da bi se regulisale vitalne funkcije (cirkulacija, krvni pritisak, nivo šećera u krvi, snabdevanje kiseonikom). Pre specifične terapije na klinici u svakom slučaju je neophodno uraditi rendgensko snimanje ili magnetno-rezonantnu tomografiju (MRT), jer samo tako može da se ustanovi da li je reč o ishemijskom moždanom udaru (uzrokovan začepljenjem krvnog suda) ili o izlivu krvi u mozak, jer su to različite dijagnoze koje zahtevaju i različitu terapiju.

Kako izgleda terapija u slučaju začepljenja krvnog suda? Samo u prvih nekoliko sati nakon udara moguće je primeniti metodu razbijanja tromba, tzv. trombolizu. Zbog toga je važno da se brzo reaguje. Međutim, ova metoda ne može da se primeni kod svih pacijenata. Ako su na snimcima posle MRT vidljiva krvarenja, tromb ne sme da se razbija. Ni kod pacijenata koji su već uzimali lekove za razređivanje krvi, koji su pali i povredili se, ili imaju neki tumor, tromboliza ne sme da se primenjuje, jer u tim slučajevima postoji velika opasnost od krvarenja. Pacijent ni u kom slučaju ne bi trebalo preventivno da uzima aspirin koji razređuje krv, jer bi to u slučaju izliva krvi u mozak samo pogoršalo situaciju.



Ukoliko je nemoguće primeniti trombolizu, postoji mogućnost blažeg razređivanja krvi tabletama ili injekcijama. Nastavak terapije zavisi od toga šta je uzrok moždanog udara. Čest uzrok je ugrušak krvi nastao u srcu, koji (ili samo jedan njegov deo) putem krvotoka dospeva do mozga. Tada govorimo o emboliji. Česta su i suženja u vratnim arterijama, tzv. stenoze, koje prekidaju dotok krvi do mozga.


Faktori rizika

Visok krvni pritisak, prekomerna težina, srčana oboljenja, naročito poremećaji srčanog ritma. Osim toga: dijabetes, pušenje, neumereno konzumiranje alkohola.


Kako da ga sprečite

Fizičkom aktivnošću, tj. dugim šetnjama, brzim hodanjem, plivanjem, aerobikom, ali i pravilnom ishranom. To ne znači da treba da gladujete, ali vodite računa da vam težina bude u granicama normale. Ne preterujte sa ugljenim hidratima (proizvodi od belog brašna, testenine) i životinjskim mastima (suhomesnati proizvodi, sir). Izbegavajte so, bolje koristite začinsko bilje, crni i beli luk. Pijte što više, pre svega vodu (sadržaj natrijuma ne bi trebalo da prelazi 20 mg) i nezaslađene voćne sokove.

Udar ili izliv krvi

1 Moždani udar
(80 odsto slučajeva)
Ugrušak začepljuje krvni sud, moždane ćelije ne dobijaju dovoljno kiseonika i odumiru.

2 Izliv krvi u mozak
(20 odsto slučajeva)
Krvni sud iznenada puca, krv otiče u moždano tkivo, a ćelije odumiru. Uzrok je često povišen krvni pritisak, koji utiče na krtost krvnih sudova mozga. I uzimanje sredstava za razređivanje krvi može da izazove krvarenje u mozgu.

Faktori rizika
- visok krvni pritisak
- srčana oboljenja
- nedovoljno kretanje
- dijabetes
- pušenje
- prekomerna težina

Signali za uzbunu
- zamućen vid, duple slike, ograničeno vidno polje
- vrtoglavica, poremećaj ravnoteže
- oduzetost polovine tela ili mišićna slabost
- iznenadna glavobolja
- teškoće pri govoru
comments powered by Disqus