Ešerihija koli: Oprez! Dobro prati povrće! (VIDEO)

Ešerihija koli koja hara Evropom “uterala strah u kosti” građanima Srbije. Kod nas za sada nema obolelih. Epidemiolog Svetomir Samardžić za S media portal otkriva da nema mesta panici. Temeljno pranje povrća i svakodnevna lična higijena najbolja mera prevencije.
Loša vest -daleko se čuje! Nakon što je u Nemačkoj, ali i drugim evropskim zemljama uvećan broj umrlih od infekcije izazvanom ešerihijom koli i utvrđen impozantan broj zaraženih osoba, i u Srbiji je zavladala opšta panika.

Medijsko “filovanje” o zaraženom krastavcu i drugom povrću koje se uvozi, a koje je kako se široko govorilo o tome, “prenosilac” ove bakterije, u Srbiji su otvorili javnu debatu na temu: Koliko smo zaista ugroženi?

Iako je juče, Evropska komisija ukinula upozorenje na krastavce iz Španije, utvrdivši da nisu oni uzročnici smrtonosne ešerihije koli, sumnje ne jenjavaju. Narod je zapravo tek sada u nedoumici, da li se “novopečenom” informacijom želi stišati panika izazavana strahom od “pomahnitale zaraze” ili je bilo reči o klasičnoj medijskoj pompi?

Ipak, zvaničan podatak da u Americi od ovog izazivača godišnje umre 7.000 ljudi, nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Stručnjaci napominju da treba znati da pored smrtonosne, ima još nekoliko vrsta ešerihije koli koje su stalni “stanovnici” probavnog trakta.

Bez (opasna ) ešerihija koli!

Grupa mikroorganizama Ešerihija koli stručno nazvana E s c h e r i c h i a coli, pojavila se još u 19. veku. Zvanična medicina registrovala je četiri vrste ove bakterije. Jedna od tih vrsta obično obitava u donjem stomaku i nije izazivač bolesti (tzv.saprofitne, bezopasne vrste). Ove korisne vrste, koje normalno obitavaju u našem probavnom traktu, proizvode vitamin K i tako štite naš želudac od drugih otrovnijih bakterija. Ipak, ima i štetnih vrsta koje mogu da dovedu do komplikacija, pa čak i smrti, kao na primer O157:H7, ili O111:B4 (nedavno nađena u Americi u poljima spanaća). Vrsta Ešerihije može da se promijeni mutacijom u organizmu i postane štetna. Kod zdravih osoba te mutacije se uglavnom završe prolivom i iščeznu same od sebe.

Epidemiolog Svetomir Samardžić za S media portal kaže da nema mesta panici, već da je neophodno edukovati stanovništvo. On ističe da narod nije upoznat sa tim, da kada se takozvane korisne vrste ešerihije koli namnože- izazivaju bezopane dijareje i grčeve u stomaku, recimo u letnjem periodu kada otputujemo na more.

Što je najvažnije, one nisu pretnja po život.

- Neretko ćete čuti da se neko “naladio” na moru, jer obično niske temperature utiču na njihovo namnožavanje. Te ešerihije, kojih ima tri vrste, uglavnom nisu patogene. Na žalost mi smo u Republičkom institutu za javno zdravlje Milan Jovanović Batut u zadnje vreme dobili informacije o smrtnim slučajevima šriom Evrope izazvanim etrohemoragičnom ešerihijom koli, kaže Samardžić i objašnjava da se pored smrtnih slučajeva koji su brojčano zabeleženi, veliki broj ljudi nalazi u nekakvoj tipičnoj ili atipičnoj formi oboljenja, što znači da je, kako zaključuje profesor, ukupni problem ešerihije koli danas mnogo veći.



Povrće: temeljno pranje ili termička obrada!

Epidemiolog Svetomir Samardžić kaže da je jedan od načina prenošenja ešerihije koli “feko-oralni”, odnosno uzročnik sa jedne osobe mora ući na usta druge osobe.

- Taj put nije tako redak, kao što se misli. Čak, što više, ima ga na svakom koraku. U uslovima loših higijenskih navika, kada nosilac bakterije ne opere ruke posle vršenja nužde, ima kontakt sa izmetom, a što se često dešava u npr. u dečijim obdaništima.

Dijagnostika samo na VMA!
Epidemiolog kaže da Batutove laboratorije nisu u stanju da izvrše dijagnostiku ešerihije koli. - To jedino u Srbiji može VMA. To je veliki problem za nekog ko oboli u unutrašnjosti, kaže Svetomir Samardžić.

Sa druge strane, povrtari svoje povrtarske kulture često zalivaju higijenski neispravnom vodom, odnosno vodom u koju se ulivaju razne kanalizacije.

- Ukoliko se gradu koji izlazi ili reku ili ima potok, u koji grad odlaže fekalije bez prečišćavanja, pojave oboleli od etrohemoragične ešerihije koli, ona će se potom preneti na proizvode koje uzgajamo. Kada se to povrće vrati na pijacu, ako nije temeljno oprano, onda se lanac nastavlja i drugi se stanovnici mogu zaraziti.

Zbog toga epidemiolog apeluje da se ruke peru što češće, da se povrće temeljno pere, ali i da se povrće i voće termički obrađuje, jer se na taj način uništava ešerihija koli.

- Kakva je njena termo stabilnost mi sada to ne znamo. Čitam da se meso kuva na 80 stepeni, a na toj temperaturi se ništa ne može skuvati. Bitno je da se hrana zagadila u proizvodnji ili distribuciji, mora biti termički obrađena. Pre toga naravno, moramo obaviti mere opšte prevencije- a to je higijena ruku, kaže profesor.

Prema rečima našeg sagovornika, protiv-mere su sledeće:

1. Pranje ruku toplom vodom i sapunom
2. Temeljno pranje povrća i termička obrada
3. Kontrola uvoza hrane
4. Osposobiti laboratorije za analizu u Srbiji

Šta dalje?

Ono što i pored već poznatih mera prevencije zabrinjava da li će ovaj uzročnik ostati u našoj sredini ili će samo proći kroz nju

- Ako ona pokazuje endemizaciju, a to znači, zadržavanje na određenoj teritoriji, onda ćemo se suočiti sa velikim problemom u narednok periodu. I hemoragije koje se dešavaju stanovnicima Evrope, sigurno će se u većem broju javiti i kod nas, napominje epidemiolog Samardžić.

Jelena Kostadinović

Klikni ovde za kompletnu verziju SMEDIA.rs
Copyright © SMEDIA.rs.
Sva prava zadržana.