„Životarenje na moderan način“

Potrošačko, savremeno, moderno doba, sve su to sinonimi za vreme u kojem živimo ili možda bolje reći životarimo. Životarilo se odvajkada, ali se sada životari na moderan način, uz brze konekcije, kablovsku televiziju i globalno umrežavanje. Ni ne čudi, što nas sada naši »stari« posmatraju sa čuđenjem kada smo u stanju da satima zurimo u kompjuterski ekran, vidno omamljeni sadržajima koji nam se naširoko nude, a mi ih vrlo znatiželjno grabimo za sebe ili kada satima kuckamo kojekakve poruke, koje tobože ne mogu da »čekaju«. Vek tehnološkog i informatičkog napretka ili bolje reći vrhunca, utemeljuje  jednu novu vrednost-BRZINU, što ruku na srce, i jesmo tražili, jer sada nam je sve dostupno sa malo pomuke, ali sa druge strane, propaganda brzine, kojoj smo svakodnevno izloženi, baca u senku slobodu, koju samo prividno uživamo. Ja se još uvek oduševljavam kad čujem da neko ne nosi mobilni telefon, a verujte, imam primere u ličnom okruženju,  ali  im i priznajem, zavidim, jer razmišljam…pa ONI su zaista SLOBODNI. Malo je onih koji ne podležu veličanstvenoj “instant”kulturi življenja.

Tako često, iznerviram samu sebe kada posegnem za mobilnim telefonom da se odmah javim, kao da će istog trena biti smak sveta, ako to ne učinim. Ne, propašćemo zajedno i taj koji zove I ja, ako smesta ne odgovorim na poziv, pa makar prekinula sve svoje aktivnosti koje su u toku. I opet, ponavljam istu grešku, javim se odmah, a onda mi nakon razgovora treba pola sata da se vratim u tok pređašnjih aktivnosti. Ali šta vredi, shvatim da sam na granici da postanem rob aktuelnog doba u kom živim, sa svim njegovim multimedijalnim sadržajima u paketu. Ipak, ta pogolema doza kriticizma prema “novim” vrednostima koja tinja u meni, uliva mi optimizam da ću ipak kroz 21. vek koračati sa mnogo češće ugašenim mobilnim telefonom.