Ćao mačke!

Pre neko veče smo bili na umrovdanskoj žurki kod Merlinke. S obzirom da je to bila jubilarna 50. godišnjica od kako se preselila ovamo, mačka je odlučila da napravi maskenbal, a mi smo se našalili i svi smo se maskirali u Kenedija. Htela Merlinka ponovo da umre! Haos. To inače često radimo i tako smo se jednom prilikom svi maskirali u Jovanku i šegačili se sa drugom Titom. Doduše, Davorjanka baš nije bila oduševljena idejom i pravila se da ima grip samo da se ne bi maskirala. Ako me razumete..

Elem, ovaj maskenbal me podsetio na činjenicu kako su najveći maskenbali zapravo proslave godišnjice mature. Jer, ako izuzmemo Skupštinu, gde se ljudi više pretvaraju da su nešto što nisu nego kad se posle sto godina sretnu sa svojim školskim drugovima i drugaricama?

Po pravilu, susret inicira onaj ko misli da će pobediti u ovom nadmetanju, koje se odvija po principu "Ja sam uspeo, a ti si luzer". Inicijator tada sve preuzima na sebe i ako treba, spreman je da preklinje ljude da se pojave samo da bi njegova pobeda bila što ubedljivija. Svi kupuju garderobu, koju inače nikada ne nose i svi obuvaju tesnu obuću, od kojih posle imaju samo žuljeve. Ali u tom trenutku, bol se ne oseća, patnja nema cenu.. bitno je samo ostaviti utisak! Međutim, po pravilu, najveći luzeri uvek izbegavaju da se pojave. Ovde kod nas, na primer, Karijera Dragane Mirković, Harizma Ivane Jordan i Nevinost Nataše Baklavac se nikada ne pojavljuju na takvim skupovima.

Ali zato Dara nije propuštala takve događaje, a ponekad se spremala i po šest meseci! Nju smo u školi zvali Daša, jer joj je to bila najistaknutija karakterna crta. Ako me razumete.. Ona je uvek dolazila utegnuta u tri broja manju 'aljinu po principu "još sam mlada, svi me žele". Ko za inat, ona je bila prva u dnevniku i samim tim se prva predstavljala. Toliko je volela da priča o sebi, da dok ona završi izlaganje, mi ostali smo već završili sa supom i stigli na pola sarme, a neki su bogami već i otišli. Ona je smatrala da je njen najveći uspeh što se udala. Mada, ruku na srce, kakva je radodajka bila u školi, i mi smo iznenađeni da ju je neko hteo.  Haos.

Na pola Darinog izlaganja, negde oko 60-og minuta, uleće Mira sa njenim adutima i podiže ulog. Ona je rodila decu i to smatra svojim najvećim uspehom. To naravno ne bi bilo sporno, da ona nema stav kao da niko nikada nije rađao i kao da je ta njena reprodukcija zapravo redak kosmički dar,  rezervisan samo za nekolicinu odabranih. Razume se, njena deca su najlepša, najpametnija i najuspešnija. I sve to njenom zaslugom, naravno. Tu negde oko polovine njenog izlaganja, u trenutku kada prepričava sećanja sa odbrane doktorske disertacije njene ćerke koja se udala za uspešnog zubara, Zorka i Milojka napuštaju restoran jer nemaju više aduta. Boli ih glava. Ako me razumete..

U međuvremenu, Mile se već pomalo našikao i od uspešnog ekonomiste ispade šalterski radnik u Pošti, a Đoka Šmekerica, nekadašnji fudbaler školskog tima, oseća se dovoljno opušteno da bi opustio i stomak na kome je jedino i radio prethodnih par decenija. A tu negde kad smo na pola jagnjetine, kreće Radmilina, Zlatinkina i Jelkina licitacija, inače tri najbolje drugarice:

- Radmila: Ja sam diplomirala Prava!

- Zlatinka: ja sam magistrirala Ekonomiju!

- Jelka: Ja sam doktorirala Agronomiju!

I tako... sve se na kraju svede na dečje nadmetanje iz obdaništa, na nivou "A moj brat zna karate!" ili "Moja lopta je šarenija od tvoje!" A ovi što su zapravo srećni i ispunjeni, jedva čekaju da se vrate kući, zagrle svoje, sasvim prosečno dete, poljube svog, sasvim prosečnog muža ili ženu, koji su njima najuspešniji zato što ih vole..

Meni je sve to beskrajno simpatično, ali bude mi ponekad žao jer je Ramzes pretužan što svake godine obuče najlepše odelo koje ima, ali nikad se ne pojave njegov razredni Krkobabić, kao ni njegova velika ljubav iz đačke klupe, Ruška Jakić. Teško je gledati tolikog čoveka kako plače.

Mačke, žurim sad, Džekson i ja imamo zakazanu depilaciju bikini zone. Vidimo se!