ARHIVA
Objavio: smedia.rs 11.05.2011 | 07:34     Smedia preuzela: 11.05.2011 | 16:56

Azilanti dobijaju 1.500 evra mesečno

0
5470
Azilanti-dobijaju-1500-evra-mesecno
Kako vam se dopada novi Smedia sajt?
 
Odličan je
Ne sviđa mi se
Ne sviđa mi se izgled, ali mi se sviđaju tekstovi
Sviđa mi se kako izgleda, ali ne i tekstovi
Nemam stav
Kako motivisati građane Srbije da ostanu u zemlji i ne traže azil u nekoj od zemalja EU? Teško, ako imate u vidu da bračni par koji zatraži azil u Švedskoj može da računa na 3.000 evra mesečno.Osim obezbeđene hrane, odeće i smeštaja Švedska građanima koji traže azil dnevno daje po 50 evra materijalne pomoći po osobi.

Rudari plaćeniji od bankara


nema razloga da troši, novac koji dobije za vreme svog boravka u privremenom smeštaju postaje praktično čista zarada. U Švedskoj je, doduše, procedura za odobrenje azila znatno skraćena u odnosu na druge zemlje, pa tako na ovaj prihod može da se računa najduže tri meseca.

Lekari beže od malih plata


Struktura onih koji traže azil, prema rečima Zorana Panjkovića, savetnika za migracije, ni počemu se ne razlikuje od one koja je postojala i pre ukidanja viza 2009. godine. Uglavnom su u najvećem broju to ljudi albanske i romske nacionalnosti.



Drastično veći broj azilanata



Samo godinu dana nakon ukidanja viza Srbiji za zemlje EU, iz naše zemlje azil je tražilo preko 17.000 građana. Njih nešto više od 4.000 je vraćeno. Iako je Beogradu prvo upozorenje iz EU o povećanom broju azilanata stiglo još u oktobru, taj trend se nastavio u 2011 godini, a samo u prva četiri meseca Srbiji je upućeno 1.297 zahteva za vraćanje.

- Reč je o radno sposobnim muškarcima, starosti od 20 do 40 godina. Uglavnom je to niskokvalifikovana radna snaga. Čak 85 odsto njih su bez završene osnovne škole. Oni vrlo retko odlaze sa porodicama, posebno prvi put. Ali kada ispituju teren i, ako sve prođe kako su planirali, onda dovode i njih - objašnjava Panjković.

Do ove godine najatraktivnije destinacije za traženje azila bile su Nemačka, Švedska i Belgija, a od ove na listi poželjnjih našao se i Luksemburg. Nemačka je u međuvremenu prestala da daje novčanu pomoć pa se broj zahteva za azil smanjio, a samim tim i pritisak. Ostale zemlje, međutim, i dalje daju materijalnu pomoć, samo što ona nije svuda ista.Na primer, Belgija plaća 220 evra mesečno, a sličan iznos dobija se i u Luksemburgu. U Švedskoj je to 50 evra dnevno.

(Blic foto:Beta)
comments powered by Disqus